MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»   BROJ: 12
Decembar 2004 g.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

 

» Glavni naslovi

JUBILEJI

Više od genija
Albert Ajnštajn

2005. - Godina fizike, Sto godina Ajnštajnove specijalne teorije relativiteta

Ajnštajn

Dali bi Ajnštajn bio model za postere kojima se simbolično predstavlja prototip pravog naučnika, a samo zato što je imao razbarušenu kosu i prodorne oči? Da li bi postao ikona nauke da nije bio istovremeno i posvećen i rasejan i da li bi u tom slučaju njegovo ime i dalje bilo sinonim za genija?

Zamislimo, radi provere, da je izgledao kao Maks Plankt ili Nils Bor. Da li bi i tada sa njima delio orbitu kojom jezde samo čisti genijalci? Ili bi, pak, napravio kvantni skok u krug koji naseljavaju Aristotel, Galilej i Njutn?

Kako je, zapravo, Albert Ajnštajn postao superiorna veličina i na polju nauke i na polju slavnih, i da li je dobio zasluženo mesto u istorijskim čitankama?

Stogodišnje čudo Ajnštajnove slave počinje 1905. godinom, najpoznatijom posle 1665-e godine, one, u kojoj je Njutn postavio teoriju univerzalne gravitacije. Tada je 26-godišnji tehnički istraživač švajcarskog patentnog ureda u slobodnom vremenu, napisao četiri dela koja će zauvek promeniti tokove nauke.

U prvom od ta četiri dela, za koje je dobio nobelovu nagradu, opisano je kako se svetlost može ponašati kao talas ali i kao tok čestica - dvojnost koja je postavila temelje kvantne fizike. Drugi rad je potvrdio postojanje atoma i molekula pomoću statistike njihovih slučajnih i stalnih sudara.

Albert AjnštajnOva dva rada su bila zaista važna, ali je treći istinski protresao svet. Kao i većina drugih i ovaj rad se bazirao na eksperimentu: ako bi putovali brzinom svetlosti kako bi svetlosni talas izgledao? Ako bi ste bilu u vozu koji juri brzinom približnom brzini svetlosti, da li bi tada drugačije opažali vreme i prostor?

Ajnštajnov odgovor na ova pitanja postao je poznat pod imenom specijalna teorija relativiteta - bez obzira kako brzo jurimo ka svetlosti ili se udaljavamo od nje, njena brzina će biti ista: 300 000 km/sec. Prostor i vreme će biti drugačiji za one koji ne putuju ovom brzinom. Što se voz više približava brzini svetlosti, za posmatrača će se vreme kretanja voza usporavati, a sam voz će izgledati kraći i teži.

U svojoj četvrtoj poslanici, Ajnštajn je pokazao da su energija i materija dva lica iste stvari i njihov odnos je definisan u najslavnijoj jednačini fizike : E= mc2 , odnosno, energija je jednaka masa puta brzina svetlosti na kvadrat. Iako ovo nije baš recept za atomsku bombu, pokazalo se da je posle ove formule zaista bio utrt put i za stvaranje bombe.

Ajnštajn je 1916. godine objavio opštu teoriju relativiteta, možda najlepšu teoriju u čitavoj istoriji nauke, a svakako najveći dragulj u kruni Ajnštajnove slave! I ova teorija je počivala na eksperimentu: zamislite da ste u zatvorenoj kapsuli koja juri svemirom. Efekat koji bi osećali ne bi se razlikovao od svakodnevnog uticaja gravitacije. Ajnštajn je shvatio da gravitacija pakuje i veže vreme i prostor. I kao što su njegovi raniji radovi otvorili puteve ka razumevanju subatomskih sila, opšta teorija je otvorila put ka postavkama fundamentalnih teorija: od velikog praska do misterioznih crnih rupa.

Prošlo je još tri godine od objavljivanja teorije dok astronomi nisu merenjem dokazali kako sunce skreće i savija svetlost, tokom pomračenja. Rezultati su objavljeni 1897. godine na sastanku kraljevskog društva u Londonu koji je vodio J.J.Tomson, pronalazač elektrona, iza koga je na zidu visio portret Isaka Njutna. Bacivši pogled na portret, Tomson je rekao: “Naše shvatanje samog tkiva univerzuma se mora fundamentalno promeniti”. Londonski “Times” je sutradan na naslovnoj strani doneo: “Revolucija u nauci...Njutnove ideje pogrešne.”

Malo poznati Ajnštajn je postao svetska zvezda pa je novinarima, po tadašnjim običajima, prodavao svoje fotografije i taj novac slao u sirotišta. Za samo jednu godinu je napisano preko sto knjiga o relativnosti.

Ajnštajnova teorija nije samo preoblikovala fiziku već je uzdrmala sve društvene stubove. Univerzum Galileja i Njutna, precizan kao sat, poduprt nepromenljivim pravilima i izvesnostima vladao je gotovo tri veka i postavio temelje za doba prosvetiteljstva sa svim njegovim verovanjima, uzrocima i posledicama, redu, racionalnom poimanju stvarnosti pa i svakodnevnim dužnostima.

Albert AjnštajnIznenada se pojavio svet u kome vreme i prostor nisu nepromenljivi. Indirektnom zaslugom Ajnštajna, a na njegovu žalost, popularna verovanja i zablude o relativitetu, utrla su put relativizmu u svemu: filozofiji, umetnosti ili čak politici. Manje se verovalo u apsolut i nepromenljivost, ne samo vremena i prostora, već i istine i morala. Istoričar Pol Džonson je o teoriji relativiteta rekao: “Ova teorija je bila nož kojim su presečena užad ustaljenih društvenih sidrišta”. I darvinizam je, vek pre toga, postao ne samo biološka teorija već i socijalna teologija i takođe doprineo da se formira nova religija 20. veka.

Ajnštajn je dobio nobelovu nagradu 1922. godine, a iste godine su objavljena remek dela Džejmsa Džojsa i T.C.Eliota. U maju te godine je događaj sezone bio parti posle baleta na muziku Igora Stravinskog a tamo je sa njim bio i Pablo Pikaso ( koji je radio scenografiju ), Marsel Prust ( koji je bio proglašen za literarnog intepretatora Ajnštajna ) i Džojs. Umetnost svakog od njih je, na svoj način, doprinela slomu mehanicističkog poretka i vere u nepromenljivost vremena i prostora.

Ajnštajn se preselio u Ameriku, u Prinston 1933. godine, pod Hitlerovom senkom. Te je godine osnovao i Internacinalni spasilački komitet za zbrinjavanje izbeglica. Tako je postao simbol i jedne druge teme veka: kako su istoriju, bežeći pred Hitlerom, menjali talasi izbeglica, od kojih su mnogi bili predodređeni za uspeh i veličinu,.

Budući internacionalista i humanista, Ajnštajn je veći deo svog života proveo kao umereni pacifista. Ipak je 1939. godine potpisao pismo koje je postalo čuveni simbol veze nauke i politike. “Verovatno je moguće izazvati nuklearnu lančanu reakciju. Ovaj novi fenomen će voditi do konstrukcije bombe” - napisao je predsedniku Ruzveltu. “Moramo odmah da reagujemo” - žustro je prokomentarisao Ruzvelt.

I tako su slava, nauka i politika obeležili Ajnštajnov život. Pa ipak, da je iza njega ostalo samo ono što je doprineo u fizici, Ajnštajn bi neprikosnoveno ostao na vrhu modernog doba. Možda je rad Planka i Bora i drugih na kvantnoj teoriji jednako doprineo progresu fizike kao i Ajnštajnova teorija relativiteta. Ipak, teorija relativiteta, specijalna i opšta, slika su izliva genijalnosti i kreativnosti individue koja se retko sreće i u nauci i na bilo kom drugom polju. A sve je počelo u kancelariji patent biroa u Bernu, od čoveka koji će kasnije i sam postati veliki kao i “veliki prasak” - big beng!

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA