ARHITEKTURA

BEOGRADSKA ARENA: arhitekta VLADA SLAVICA

Funkcija, konstrukcija, Izgled

Beograd je izgradnjom Arene dobio "prestižnu građevinu evropskog ugleda, a prestonica markantan poslovni, urbani, likovni, kulturni i privredni simbol" ( arhitekta Mihailo Mitrović)

Kod ovakvih objekata pre svega treba poći od njihove logike. To znači da ljudi ovde dolaze da bi se zabavili i da za to vreme treba da im bude udobno. Za to je potreban čitav niz dobro dimenzionisanih ulaza, foajea, stepeništa. Znate, sa Arenom sam od jula 89. do danas i baviću se još koju godinu i za sve te godine sam jasno prepoznao da suštinu projektovanja ovakvih objekata predstavlja dobra analiza kretanja. To su one fine male tajne zanata, - kaže za Planetu arhitekta Vlada Slavica, glavni projektant "Beogradske arene".

Udobnost

O tim graničnim vrednostima udobnosti puno se vodilo računa. Zato, prema rečima našeg sagovornika, nijedna dimenzija na Beogradskoj Areni nije nastala nekom idejom ili kreacijom, već isključivo analizom kretanja. Recimo prolaz između redova koji iznosi 126 cm. Na jednom od sastanaka su me investitori pitali: pa gde nađe onih 6. Vrlo jednostavno! To znači 2 x 60 + šipka u sredini za one koji se teže kreću. Zatim nagib gledališta ima samo 35 stepeni i ide po krivoj liniji kako bi podjednako kvalitetno gledaoci mogli da prate događaje sa svakog mesta na nivou za koji su kupili kartu. Potom faktor udara i ljudske navale. Ne navala u slučaju postavljanja bombe, već udar na toalete i fast fudove za vreme poluvremena. Slavica je lično kontrolisao, i u muškim toaletima za vreme najveće gužve tokom poluvremena uvek je bilo slobodno 5-6 pisoara.

Još jedan važan element je brzina pražnjenja sale. Računski podaci su ukazivali da je za Beogradsku Arenu potrebno 9,6 minuta. Podaci su podaci, a ja sam lično to proveravao sa štopericom u ruci i podatak na koji sam veoma ponosan jeste da je od poslednjeg sudijskog zvizduka, na finalu Dijamanstske lopte, prošlo samo 5 minuta do momenta kada je izašao poslednji gledalac. Znači morate da imate meru između gužve i nepotrebno velikih prostora za horizontalnu i vertikalnu komunikaciju. Ma, kažem vam ljuta tehnologija. Ako me sad pitate gde je tu arhitektura morate da znate njenu definiciju, a ona ima samo tri reči. Funkcija, konstrukcija i izgled. Estetika nije nevažna ali ne sme da bude u prvom planu pošto tada mogu da dođu u opasnost funkcija i konstrukcija. Ne zaboravite da najmanji raspon od svih elemenata u Areni u kojoj sada razgovaramo imaju tribinske talpe i to 10 metara, ističe Slavica.

Model izletničke čaše

Tokom razgovora sa gospodinom Slavicom neminovno smo se vratili na sam početak izgradnje Arene. Cela lokacija bloka 25 je, na primer, pesak, a samo krovna konstrukcija, koja je postavljena na visini od 26,60 metara, teži 3.350 tona.

Arena je na šipovima dužine 10 do 18 metara. Pravo da vam kažem brojao sam do 1.200, dalje više nisam. Koliku je površinu trebalo stabilizovati jasno govori podatak da dužni raspon stubova iznosi 132,07 i kraći 102,07 metara. Potom je preko naglavica šipova postavljen takozvani roštilj sistem. Spremljena su ležišta stubova i gradnja je počela.

"Ono što je atipično za Arenu u odnosu na američka i evropska iskustva jeste da su se izvođači Energoprojekt i Napred opredelili za veliki stepen montažnosti i davanje prednosti armiranom betonu u odnosu na čelik. Znači stubovi, blizne grede, tavanica i tribine su urađeni montažno, a generalna postavka u konstruktivnom smislu je urađena po principu objekta u objektu kao izletničke čaše na sklapanje, tako da krovna konstrukcija i tribine čine potpuno nezavisne konstrukcije, kaže naš sagovornik.

Avantura i podvig

Arhitekta Vlada Slavica provešće bar još godinu dana u svom birou u Beogradskoj Areni

Krovna konstrukcija je posebno rešenje sa 7 nosača od kojih svaki ima dva pojasa. Gornji - dvostruko armirane grede i donji - prenapregnuti kablovi. Između pojasa su betonski stubovi kao razupirači. Na mestima ukrštanja dva pravca glavnih nosača i donjeg pojasa montirani su betonski devijatori koji razdvajaju prolaze kablova u dva nivoa.

Podizanje krovne konstrukcije tolikih raspona bio je jedinstven slučaj u svetskoj praksi.

"Podizanje je bila avantura i podvig za sve. Samo podizanje je radila Vojska. Glavni nosači raspona od 132 i 102 metra su rađeni na licu mesta. Potom su formirani monolitizirani betonski delovi. Digli smo ih na 5-6 metara od zemlje, spojili stubove i devijatore. Kablovi su provučeni, malo pritegnuti da bi zatim na vrhovima stubova montirali platforme gde su bile prese. I to 4 prese po svakom nosaču. 56 presa podizalo je konstrukciju tešku 3.350 tona na visinu od 26,60 metara. Opet naša posebnost, tada su zbog stabilizovanja kao klinovi ubačene betonske grede i nosači su legli, zaključio je ahitekta Slavica.

V. Jovanović