MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»   BROJ: 8
Jun 2004 g.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Glavni naslovi

GEOLOGIJA

Mineralno blago Srbije

Posvećenici lepote kamena, koju je samo priroda mogla da osmisli, osnovali su u Beogradu Udruženje istraživača i ljubitelja minerala, fosila i stena. Po mnogo čemu ekskluzivnog karaktera, udruženje GEA ART, kome predsedava inženjer geologije Nikola Malešević, predstavilo je 15. aprila u Muzeju primenjenih umetnosti delić geološkog bogatstva Srbije

MineraliOd vajkada je draguljima pripisivan uticaj na čovekovu sudbinu. U Bibliji, u Otkrovenju Jovanovom, pominje se 12 najznačajnijih minerala: jaspis, safir, kalcedon, smaragd, sardoniks, sard, hrizolit, beril, topaz, hrizopras, hijacint i ametist (XXI, 19 i 20). I na starojevrejskoj svešteničkoj obrednoj odeždi nalazilo se 12 dragih kamenova (koji su označavali 12 jevrejskih plemena), uglavnom istih kao i u Otkrovenju.

Drevni Indusi verovali su da drago kamenje predstavlja kapi krvi bogova koji su se borili na nebu. To predanje kaže da je krv padala na pesak Ganga i pretvarala se u rubine i granate.

MineraliGeologija je egzaktna nauka i traži praktične i visoko obrazovane stručnjake. Međutim, kolekcionarima poetskog nadahnuća ne manjka. Geolog u penziji Dimitrije Janković sa zanosom nam pokazuje deo svoje bogate kolekcije. "Znate kako je divan zalazak sunca ili neki raskošan cvet. Ipak, njihova lepota se stalno menja i prolazi, a minerali postoje i postojaće u istom obliku hiljadama godina." Od inžinjera Jankovića, poznatog po istraživanjima koje je sa dr Antonijem Antonijevićem obavio u rudniku Goleš, saznajemo i da kolekcionari obavezno blago pokvase minerale kada požele da uživaju u njima, pošto, kako naglašava, tek tada dolazi do izražaja njihova prava lepota.

MineraliNa osnivačkoj skupštin Udruženja GEA-ART upoznajemo i inžinjera Dušana Pešića, jednog od najpoznatijih - gemologa, stručnjaka za drago kamenje. "Od boje, sjaja, prelamanja svetlosti i drugih optičkih osobina zavisi sva lepota i draž dragog kamenja. Naravno da te osobine služe za identifikaciju plemenitih minerala ali i za razlikovanje od imitacija."

A zloupotreba ima na pretek i to najviše kod bisera. U našoj zemlji postoji i veliki broj lažnih topaza koji su doneti sa turističkih putovanja po Burmi, Cejlonu i Indiji, a radi se o običnom kvarcu. Posebna priča je ćilibar koji se veoma uspešno falsifikuje u Kini i Dominikanskoj republici gde ga prave dugim kuvanjem smeše kazeina, žumanceta i brašna.

MineraliPosebnu pažnju izazvao je nakit Pavla Borovca koji je uz srebro koristio drago kamenje iz Srbije sa ornamentikom iz srednjovekovnih manastira.

Treba reći da je izložba trajala samo par sati i da je bila u funkciji osnivačke skupštine. Na pitanje zašto je tako urađeno, predsednik Udruženja inženjer geologije Nikola Malešević je za čitaoce "Planete" najavio događaj koji će imati izuzetan značaj u Srbiji: "Članovi Udruženja GEA ART mogu bez problema da u najkraćem roku pripreme izložbu sa više od hiljadu reprezentativnih eksponata iz celog sveta. Međutim mi sada, zahvaljujući Muzeju primenjenih umetnosti koji nam je dao prostorije za rad, pripremamo izložbu "Geološki putevi" koja će za stručnu javnost biti veliko zadovoljstvo, a za široku publiku najkvalitetnija geološka čitanka."

Vladimir Jovanović

NALAZIŠTA U SRBIJI

Najznačajnija ležišta dragog kamenja u Srbiji su na: Leckom (kod Medveđe) andezitskom masivu, području Goleša (kod Peći), Novog Brda (kod Prištine), Fruške gore i Cera. Preovlađuju kvarcno-kalcedonska i opalska grupa. Ovi materijali u svojoj klasi, po kvalitetu su ravni svetskim ali po klasifikaciji spadaju u nižu i srednju grupu dragog kamenja. I pored toga opalska grupa je ekonomski veoma interesantna. Minerali ove grupe najzastupljeniji su u vulkanitima Lece-kvarc-ametist, opali (obični), jaspisi, kalcedoni i ahati.
Na području Ramaće, u delovima kore raspadanja, nalaze se obični opali, jaspisi, kalcedoni, plazma i magnezitsko-silicijske breče.
Ležište nikla na Golešu bogato je kalcedonima, hrizoprasima, mlečnim kvarcom, hrizopalima, opalima (običnim) belim, medeno žutim, plavkastim i kahalong vrste. Za Novo Brdo vezani su opali i kalcedoni.
Na Fruškoj gori u listvenitima se javlja kalcedon i ahatosni karbonatni oniks, dok su u nanosima Cera deponovani lepi berili akvamarinskog tipa.
Jako lepi berili pronađeni su kod Trstenika, a na području Aranđelovca turmalini.

 

 

 

 

 

 

 


 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA