PRIRODA

Simetrija je kosmi�ki zakon

Po�to je verovao u simetriju kosmosa jedan fizi�ar je prorekao antimateriju � i bio je u pravu

Ve�ina �ivih bi�a je simetri�na, jer priroda razmi�lja �prakti�no�

Godine 1932. prvi put su u kosmi�kom zra�enju otkrivene �estice antimaterije. Nau�nici pretpostavljaju da je antimaterija nastala odmah posle velikog praska, istovremeno kada i materija. Do tog zaklju�ka do�li su vode�i se jednim potpuno zemaljskim iskustvom vezanim za simteriju. Naime, gotovo svako od nas je pravio dvorac od peska, a da bi ga napravio morao je na drugom mestu da iskopa rupu. Rupa i dvorac su prosta slika onoga �to se moglo doga�ati u samom po�etku stvaranja kosmosa.

Danas pojam antimaterije spada u op�te znanje, ali jedna druga teorija, koja se tako�e zasniva na principu simetrije, jo� uvek �eka da bude potvr�ena. Teoriju je prvi postavio francuski fizi�ar �an �aron. Po �aronu u prostoru iza crnih rupa postoji neka vrsta odraza na�eg sveta, tajanstveni svet u kome se elementarne �estice kre�u slobodno u vremenu, ali ne menjaju polo�aj u prostoru. Dok kod nas, prema teoriji entropije, sve stremi haosu, sa druge strane crnih rupa razvija se svet koji svakim danom postaje sve ure�eniji. Dakle, obrnuti svet � svet iza ogledala, kao Alisina Zemlja �uda.

Blez Paskal, misti�ar i fizi�ar, me�u prvima je, jo� u 17 veku, doveo u pitanje svemo� simetrije. Paskal se zapitao: da li simetriju samo �itamo iz univerzuma ili je ona stvarno prazakon koji Zemlju �ini kompaktnom? Paskal je bio taj koji je opisao jednu od najve�ih simetrija � mikrokosmosa i makrokosmosa � ali se, istovremeno dr�ao i maksime da se vi�e isplati tragati za suprotno��u simetriji, tj. za lomovima simetrije i njenim tajnama.

Za�to su ljudi toliko opsednuti simetrijom? Za�to se podrazumeva da �emo platiti vi�e za simetri�nu bo�i�nu jelku, nego za onu koja to nije? Mo�da odgovor na ova pitanja treba tra�iti u najranijem detinjstvu. Naime, nau�nici su eksperimentom potvrdili da i bebe imaju smisao za simetriju. Psiholog D�udit Lenglios sa Univerziteta u Ostinu, u Teksasu, je deci staroj od 3 do 6 meseci na platnu prikazivala fotografije ljudi. Fotografije su bile raspore�ene u serijama od po dve � jedno lice bilo je simetri�no, a drugo asimetri�no. Sve bebe, bez izuzetka, du�e su i intenzivnije posmatrale �lepa�, tj. simetri�na, lica. Me�utim, �ini se da smisao za simetriju nije svojstven samo nama, ljudima. I �ivotinje vide razliku. One, na primer, daju prednost simetri�no oblikovanim partnerima. Takvo �ose�anje za lepo� dokazano je kod �korpija, muva, lasta, paunova, prugastih zeba, severnih jelena i bumbara.

Simetri�na slika sveta se koleba: istra�iva�i pronalaze sve vi�e asimetrije

Ako je ta�na teorija da je simetrija putokaz u haoti�nom okru�enju, njome bi se mogla objasniti jedna druga ljudska osobina � da suvi�e simetrije stvara prezasi�enost. Ve� dugo vremena ve�ina ljudi vi�e ne �ivi u pra�umi, nego u jednom sve vi�e ure�enom svetu: aleje i vrtovi, fasade zgrada, parketi, name�taj za spava�e sobe i ograde mostova � kuda god oko da pogleda, na�i �e nekakav oblik simetrije. U takvom svetu, prirodno, ra�a se �elja za haosom, divljinom, ljubavlju prema malim, kakvim takvim gre�kama � kao �to je mlade� na gornjoj usni Sindi Kraford.

�Simetrija je neprijatelj prirode i promene� � tvrdi �an �ak Ruso ogla�avaju�i time romanti�arski pokret i zahtevaju�i napu�tanje klasi�ne forme. Opasnosti koje sa sobom nosi preterivanje sa skladno��u bile su zasigurno poznate i umetnicima ranijih vremena. Tako, Partenon na Akropolju va�i za �udo simetrije, ali ako bolje pogledamo ovu gra�evinu uo�i�emo da je njen arhitekta, Iktinos, na mnogim mestima ugradio lomove simetrije � stubovi mo�da ne stoje pravo, ve� su malo nagnuti prema unutra...

Jedna od najzagonetnijih asimetri�nih pojava u vidljivom svetu je ogromna prednost materije nad antimaterijom. �Mada akcelerator �estica proizvodi oba oblika materije, u svetu van na�ih laboratorija ne vidimo ni antiplanete, ni antigalaksije� � ka�e engleski profesor astronomije D�on D. Berou. Za�to priroda o�evidno voli materiju vi�e nego njen odraz? Mogu�e je da obja�njenje le�i u �injenici da postoji si�u�na razlika izme�u perioda raspadanja �esitica i anti�estica i da je ona, postepeno, dovela do vi�ka materije � bar u na�em delu kosmosa i u obliku koji mi poznajemo. To bi moglo da zna�i da je na po�ektu sveta postojala samo antimaterija, kao �to i na po�etku ljudskog �ivota, poput kakvog znaka upozorenja, stoji povreda simetrije � kada loptasta, dakle, simetri�na jajna �elija biva probodena i oplo�ena spermatozoidom.

Ako �ivot ima isto zna�enje kao i asimetrija, za�to onda postoji simetrija i koja od njih predstavlja rukopis Boga? Ili je, mo�da, asimetrija samo odraz simetrije, tako da na slede�oj, vi�oj ravni, simetrija ostane sa�uvana? Ova tema nam daje mogu�nost da udobno lutamo stazama slobodnih misli. To su, valjda, naslu�ivali i persijski majstori za pravljenje tepiha, pa su za svaki slu�aj u svoje skoro savr�ene �are utkali i po koju sitnu gre�ku, tek da du�a ne bi ostala zarobljena u njima.

Planine se ogledaju u jednom alpskom jezeru: upe�atljiv primer bilateralne simetrije, u ovom slu�aju oko horizontalne ose. I na�e telo je simetri�no, samo je osa simetrije vertikalna; isto va�i i za orla i leptira kalima inachus, kod koga je svaki detalj �are na jednom krilu istovetan sa svojim parnjakom na drugom. Skoro sve �ivotinje su bilateralno simetri�ne � jer ptice sa krilima razli�ite du�ine ne bi mogle da lete, a sa nogama razli�ite du�ine te�ko bi be�ale ili hvatale plen. Kod krila vetrenja�e re� je o simetriji obrtanja, kod semena masla�ka o simetriji lopte. Kompjuterska grafika je, dodu�e, napravljena da na prvi pogled deluje kao vertikalno simetri�na � ali se ovde radi o drugoj vrsti simetrije. Ona nastaje iz fraktala � pribli�nih trouglova, �ija struktura se ponavlja, u sve manjoj razmeri, sve dok ne izgubi oblik. Simetrije koja se ponavlja mo�e se mno�iti do u beskona�nost.

U arhitekturi prevagu je odnela vertikalna simetrija. Tako su krila francuskog dvorca �ambor izgra�ena da budu skoro identi�na. Naizgled nepravilan kristal pirita sastoji se iz simetri�nih kocki. Govoto perfektnu bilateralnu simetriju poseduje i zadnjica zebre: pruge se otvaraju poput cveta, prate�i konture �ivotinje � �tite�i je na taj na�in od opasne ce-ce muve. Postavlja se pitanje: nisu li mnogi oblici simetrije dokaz njene svemo�i? Mo�da neki misle tako, ali to jedva da je istina. Istra�iva�i nalaze sve vi�e pokazatelja va�ne uloge asimetrije u prirodi. Tako su, na primer, mnogi organski molekuli asimetri�ni. Cvet hmelja je, dodu�e, bileteralno simetri�no sazdan, ali sama biljka, pak, protivure�i zakonima simetrije: puzi oko pritke u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Lju�tura sipe nautilus je spiralnog oblika � dakle, tako�e, asimetri�na. Unutra�nje pregrade su, pak, jednakog oblika. Dakle, lju�tura sipe predstavlja neku vrstu simetrije koja se ponavlja.

Priredila: Bojana Milevi�