Istorija robotike u Srbiji predstavlja jednu od najznačajnijih, ali nedovoljno poznatih
priča domaće nauke i tehnike. Već početkom šezdesetih godina prošlog veka, u vreme kada je robotika tek
nastajala kao nova naučna disciplina u svetu, istraživači u Beogradu razvijali su rešenja koja će kasnije
postati sastavni deo globalne robotičke baštine.
Prva multifunkcionalna bionička proteza sa spoljašnjim napajanjem
napravljena je u Srbiji. „Beogradska šaka“ je ostvarila presudan uticaj na razvoj protetike
i humanoidne robotike u svetu. Konstruisali su je profesori beogradskog Elektrotehničkog
fakulteta Rajko Tomović i Miodrag Rakić.
Počelo je kao naučno-fantastična i ponekad ironična zamisao.
A danas, roboti su sa nama, baš svuda oko nas. Zamenjuju ljude. Počinju da „razmišljaju“ i „donose“ odluke.
Zamenjuju radnike u fabrikama, postali su nepogrešivi piloti ka daljinama svemira. Saniraju stanja koja ugrožavaju
ljudske živote. Odnedavno, počeli sa da vrše hirurške operacije - tačnije da tačnije ne može biti! A pošlo je i naopako:
u vojskama sveta već zamenjuju vojnike, postrojavaju ih i šalju na ratišta. Dokle će roboti odvesti civilizaciju, ne zna se.
U Muzeju nauke i tehnike je 21. maja predstavljeno englesko izdanje monografije „Miomir Vukobratović:
Pionir robotike“. Prošle godine je objavljeno srpsko izdanje, koje je na 68. Međunarodnom beogradskom
sajmu knjiga nagrađeno posebnim priznanjem za doprinos u oblasti nauke.
Prema izveštaju “Svet robotike 2025”, koji je sačinila Internacionalna federacija robotike,
u 2024. godini je širom planete instalirano 542.000 različitih industrijskih robota, što je više nego duplo
u odnosu na deceniju ranije. Najveći broj instalacija, njih čak 74%, zabeleženo je u Aziji, koju prate Evropa
sa 16% i Severna i Južna Amerika sa 9%. Ogroman rast potražnje za robotima koji mogu da se koriste u proizvodnji
uslovljen je masovnim prelaskom mnogih grana industrije u digitalni i automatizovani oblik manufakture,
a ukupan broj jedinica je dostigao brojku od 4.664.000 instalacija, što je porast od 9% u odnosu na prethodnu godinu.
Tokom poslednje decenije, razvoj robotike napredovao je neverovatnom brzinom.
Roboti danas više nisu ograničeni samo na fabričke trake i laboratorije - savremeni humanoidi
mogu da hodaju, održavaju ravnotežu, razgovaraju sa ljudima, prepoznaju predmete i obavljaju
složene zadatke u okruženju prilagođenom čoveku.
Od pre tri godine, u Pekingu radi Centar za inovaciju humanoidnih robota. Time je objedinjen niz kompanija
koje se bave ovom delatnošću. Njima je pošlo za rukom na naprave Tien Kunga 3.0. Taj robot je
predstavljen javnosti u februaru ove godine pošto je odneo pobedu na takmičenju robota u vodećem visokotehnološkom kvartu Pekinga, Jizhuangu.
Roboti su funkcionisali potpuno samostalno, uklanjali su razne prepreke, uspevali da probiju ili preskoče razne objekte i da se kreću u različitim smerovima.
U trenutku kada roboti više ne izvršavaju samo unapred zadate komande već uče,
prilagođavaju se i donose odluke na osnovu ogromne količine podataka, čovečanstvo se suočava
sa izazovom bez presedana: kako definisati odgovornost u svetu u kojem odluku više ne donosi isključivo čovek.
U trci koja bi do pre samo nekoliko godina delovala kao naučna fantastika, humanoidni robot iz Kine uspeo je da
nadmaši najbolje ljudske atletičare na polumaratonu. Ovaj događaj predstavlja značajan tehnološki iskorak i otvara nova pitanja
o budućnosti odnosa između ljudi i mašina. Robot nazvan Lightning, koji je razvila kompanija “Honor”, završio je trku dugu
21 km za svega 50 minuta i 26 sekundi. Time je nadmašio aktuelni svetski rekord u polumaratonu, koji drži ugandski atletičar
Džejkob Kiplimo - za više od šest minuta. Ovakav rezultat ne samo da pomera granice sportskih dostignuća već i ukazuje na ubrzani razvoj autonomnih sistema.
Biomedicinsko inženjerstvo je u proteklim decenijama razvilo niz sofisticiranih
robotskih uređaja koji pomažu pri hirurškim zahvatima. Smatra se, međutim, da će oblast medicinske
robotike biti ključni pokretač tehnološkog napretka i u ovom veku, što bi moglo u potpunosti
da izmeni globalno zdravstvo
Mehaničke i elektronske naprave, koje će kasnije Karel Čapek nazvati robotima, pojavile su se u popularnoj
kulturi u 19. veku. Od tada, neprekidno odražavaju atmosferu u društvu, nivo postojećeg tehnološkog razvoja, društvena i
kulturna pitanja svog vremena, ali i odnos prema univerzalnim moralnim vrednostima. Na početku „hladnog rata“, pedesetih
godina 20. veka, roboti su, generalno, smatrani pretećim silama, da bi kasnije odražavali i sukob, i vezu između čoveka
i mašine.
Koliko se zna, Zemlja je jedina planeta Sunčevog sistema koja ima tečnu vodu na svojoj površini.
Samim tim najveći vodopad u Sunčevom sistemu je ujedno i najveći vodopad na Zemlji. Reč je o Anđeoskom vodopadu u
Venecueli, čija je visina 979m, dok slobodan pad vode iznosi 807m. Međutim Zemlja nije uvek bila jedina planeta
u Sunčevom sistemu koja je na svojoj površini imala tečnu vodu. Sasvim sigurno i Mars je u prošlosti takođe
imao tečnu vodu na svojoj površini, a vrlo moguće i Venera (ali za Veneru još uvek nema čvrstih dokaza).
Iako se već nekoliko godina najviše govori o upotrebi dronova i robota u vojnim operacijama,
ipak su ovi uređaji najveću slavu stekli učešćem u otklanjanju posledica dve najveće nuklearne
katastrofe u istoriji čovečanstva, Černobilu i Fukušimi.
Rover Perseverance predstavlja značajan tehnološki iskorak u istraživanju Marsa,
posebno u domenu autonomne navigacije. Za razliku od prethodnih misija, poput rovera Curiosity i Opportunity,
koji su se u velikoj meri oslanjali na instrukcije sa Zemlje, Perseverance je sposoban da se kreće gotovo potpuno
samostalno kroz kompleksan i neistražen marsovski teren.
Najveći dron u upotrebi je RQ-4 Global Hawk, špijunska letelica
razvijena od strane vojske SAD. Sa rasponom krila od 40 m i težinom oko 15 t,
veći je i od nekih putničkih aviona, ali i pored toga operativan je do visine od
18300 m.
Naučnici sa Univerziteta u ruskoj republici Kabardino-Balkarija napravili su
robota koji igra šah kako bi pomogao studentima da bolje shvate principe programiranja, prenela
je agencija TASS. U izveštaju se dalje navodi da robot posmatra šahovsku tablu pomoću 3D kamere,
koja brzo prepoznaje figure, određuje njihov položaj, prati poteze protivnika i primećuje greške.
Istraživači sa Univerziteta Južne Danske izumeli su puzajućeg robota bez udova,
čije kretanje je inspirisano kretanjem zmija i crva. Oponašanje ovako sofisticiranog načina
kretanja postigli su pomoću kombinacije komora na naduvavanje i takozvane kirigami kože,
pune usečenih oblika, dizajniranih da hvataju što više površine i povećaju efikasnost pokreta.
Misija “Artemis II” je, u okviru NASA programa, otpočela 1. aprila 2026.
Posadu su činili astronauti: Rajd Vajsman, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen.
Let do Meseca i nazad trajao je 9 dana, 1 sat i 32 minuta. Nevelika kapsula sa
astronautima vratila se na Zemlju 10. aprila, spustivši se u Tihi okean.
Bio je to prvi let ljudi u duboki svemir još od vremena “Apolo” programa.
Koristeći svemirski teleskop "Džejms Veb" astronomi su prvi put
direktno analizirali površinu jedne planete van Sunčevog sistema, piše Space.
Objekat posmatranja stručnjaka iz Astronomskog instituta “Maks Plank” bila je
egzoplaneta LHS 3844 b. Kada je prvi put uočena, dobila je naziv "super-Zemlja".
Od naše planete veća je za trećinu a udaljena je od nas gotovo 50 svetlosnih godina.
Prilikom osmatranja naučnici su analizirali toplotu koja dolazi sa površine planete.
Kako piše u časopisu Nature Astronomy, japanski astronomi su pre dve godine
uočili tragove atmosfere na jednom malom ledenom svemirskom telu, daleko iza Plutona. Leteći
objekat označen kao XV93 ima prečnik od oko 500 km i nalazi se na približno šest milijardi
kilometara od Sunca. Pripada Kajperovom pojasu.
Tokom kineske misije Change 5, koja se bavila istraživanjem Meseca, otkrivena su dva minerala kakvih nema na Zemlji.
Reč je o lunarnim mineralima bogatim takozvanim "retkim zemljama". Otkriće minerala, nazvanih magneziočangenzit - Y i čengzit
- Ce, potvrdilo je Međunarodno mineraloško udruženje, preneo je Global Times. Ovi nalazi uvrstili su ih u grupu od
8 poznatih minerala otkrivenih u uzorcima sa Mesečevog tla.
Kina je prva svemirska sila koja je uspešno sprovela eksperiment 3D štampanja metala u svemiru.
Time je ostvaren veliki korak u razvoju tehnologija za proizvodnju u orbiti, saopštila je Kineska akademija nauka (CAS).
Eksperiment je izveden postupkom koji je razvio kineski Institut za mehaniku pri CAS; naučni teret sa opremom lansiran
je u svemir suborbitalnom letelicom Lihong-1 Y1, kineske kompanije CAS Space.
U radu koji je nedavno objavljen u časopisu Nature Communications, naučnici svemirske agencije NASA naveli
su da su otkrili skup organskih molekula na Marsu, uključujući i neka nova jedinjenja. U uzorcima stena, prikupljenim 2020.
godine u oblasti Šarpa, planine koja je visoka oko 5,5 km i koja se nalazi u središtu tamošnjeg kratera Gejl, otkriven
je 21 organski molekul, od kojih su 7 prvi put otkriveni na toj planeti. Istraživači navode da se ne može sa sigurnošću
reći da li su molekuli nastali biološkim ili geološkim procesima, niti da se time potvrđuje da su nekada davno na Marsu
vladali hemijski uslovi pogodni za razvoj života.
Sky news piše da će, prema proračunima NASA-e, veliki asteroid “Apofis”, nazvan po egipatskom bogu
haosa i večne tame, proći pored Zemlje 13. aprila 2029. godine - ali da ne postoji rizik od sudara! Kako navode u
svemirskoj agenciji, ovaj "opasni asteroid" prići će našoj planeti bliže nego brojni sateliti koji su sada u orbiti.
Ako se ništa u njegovom letu ne promeni, trebalo bi da bude vidljiv sa istočne hemisfere, i to bez teleskopa i dvogleda!
Kako ističu stručnjaci, nema rizika da udari u našu planetu za bar narednih 100 godina.
U svemiru se, uglavnom u Zemljinoj orbiti, pored satelita i drugih letelica nalaze
brojni objekti koje je ostavio čovek - a više nemaju korisnu funkciju pa predstavljaju svemirski
otpad (eng. space debris). Svi objekti, uključujući i najmanje fragmente, zbog velike brzine kretanja
predstavljaju opasnost za aktivne svemirske letelice jer ih mogu oštetiti pri sudaru i na taj način
ugroziti njihov rad. Zbog složenosti i dinamike kretanja ovog otpada, mnoge države i zajednice,
kao što su SAD, Evropska unija, Rusija i Kina, razvile su sopstvene sisteme praćenje situacije
u svemiru (Space Situational Awareness - SSA).
Tim naučnika sa Univerziteta na Havajima, simulirajući svemirske uslove, sintetisao je dosad samo
teorijski pretpostavljen molekul metantetrol C(OH)4, poznat i pod nazivom ortougljena kiselina H4CO4, za koga se
smatra da postoji u međuzvezdanom prostoru. S obzirom na njegovu nestabilnost i gotovo nemoguć nastanak u zemaljskim
uslovima, njegovo verovatno prisustvo u dubokom svemiru svedoči o potpuno različitoj hemijskoj kreativnosti tamošnjih
uslova, što može imati važne implikacije za puteve nastajanja različitih organskih molekula u svemiru, a samim tim i
potencijal za nastanak raznih oblika života.
Američki inženjeri sa Univerziteta Južne Kalifornije, napravili su specijalnu robotsku ruku sa četiri prsta,
baziranu na sistemu tetiva, nazvavši je “ruka muzičara” (Musician Hand) . Specifičnost ovog uređaja je sposobnost da savlada
tehniku sviranja klavira bez prethodnog “dubokog” učenja i oslanjanja na note ili šablone. Umesto višenedeljne obuke i analize
ogromnih količina podataka, dovoljno je da joj, kada je pozicionirate ispred instrumenta, dopustite da ona sama par minuta pokretima prstiju dodiruje dirke.
Mesec maj zauzima posebno mesto u svetu matematike. Manifestacija „Maj, mesec matematike”, posvećena popularizaciji
matematike i približavanju te nauke mladima i široj javnosti ove godine ima naročit značaj, budući da se održava jubilarni, petnaesti put.
U maju su obeleženi važni datumi i događaji koji podsećaju na snagu matematičke misli i njen doprinos razvoju nauke, obrazovanja i društva.
Posebnu simboliku nosi 12. maj, datum rođenja Iranke Miriam Mirzehai, jedine žene dobitnica prestižne matematičke nagrade - Fildsove medalje.
Taj dan je proglašen Danom matematičarki i posvećen je afirmaciji žena u matematici i njihovom doprinosu razvoju ove nauke kroz istoriju.
Poslednjeg majskog dana (19. po starom kalendaru) navršilo se tačno 217 godina od Boja na Čegru (1809),
čiji ishod je umnogome uticao da neoslobođene srpske oblasti dugo još ostanu pod osmanskom vlašću, a krajem leta navršiće
se isti broj godina od kako je, po naredbi zapovednika niške tvrđave, na njenoj periferiji, pored carirgadskog druma,
sagrađena Ćele-kula. U ovu četvorougaonu kamenu građevinu uzidane su 952 glave poginulih srpskih ustanika, od kojih
je sačuvano 58. Te glave kao „nemi“ osteološki materijal nikada nisu antropološki proučene. Pre tri godine naučni
tim projekta Novo lice Ćele-kule s bioarheologom Natašom Šarkić na čelu, s velikim entuzijazmom, latio se tog
nimalo lakog zadatka.
Tradicionalna manifestacija „Dani Nikole Tesle“, koju su organizovale Teslina naučna fondacija
iz SAD i Srbije, okupila je poštovaoce i poznavaoce njegovog lika i dela iz Srbije i dijaspore,
koji su o njemu govorili iz različitih uglova.
Nedostatak mikronutrijenata, vitamina i minerala neophodnih za zdrave telesne funkcije, vrlo je čest kod ljudi sa dijabetesom tipa 2.
Ovo je utvrdila objedinjena analiza zdravstvenih podataka objavljena u specijalizovanom izdanju Britanskog medicinskog žurnala (BMJ Nutrition
Prevention & Health). Analiza je pokazala i da su žene u većem riziku od muškaraca, od nedostataka koje stručnjaci nazivaju „skrivenom glađu
za mikronutrijentima“, kao i da je manjak vitamina D i magnezijuma alarmantno učestala pojava kod dijabetičara.
Dva velika američka istraživanja, Studija o intervencijama u ishrani žena (Women’s Intervention Nutrition Study)
i Inicijativa za zdravlje žena (Women’s Health Initiative), otkrile su da ishrana sa nižim sadržajem masti poboljšava preživljavanje
i smanjuje smrtnost, kao i rizik od ponovnog pojavljivanja raka dojke, i to tako što potencijalno cilja tumorske ćelije
koje posredstvom receptora masti CD36 pokreću metastaziranje bolesti.
Vreme dana kad uzimamo obroke, a posebno doručak, može da utiče na dužinu životnog veka, što je kod starijih osoba posebno
izraženo zbog zdravstvenih rizika koji dolaze sa starenjem. Ovo je pokazala studija američko-britanskih naučnika iz Opšte bolnice u Masačusetsu
i Univerzitet u Mančesteru, nedavno objavljena u časopisu Nature, koja je kasnije doručkovanje povezala sa povećanim rizikom od smrtnosti.
Mikroskopski pogled na samo kap barskog mulja otkriva nepregledan svet mikroba koji se međusobno bore za svoj deo resursa.
Da bi stekli prednost, neki od njih svoje rivale zasipaju toksinima. Pokazuje se, međutim, da u tom svetu sićušnih, mikroskopskih bića,
oni koji su miroljubiviji ponekad pobeđuju agresore, što je posebno izraženo u za njih teškim životnim uslovima.
Biljna hraniva (biogeni elementi) su mineralne materije neophodne za rast,
razvoj i prinos biljaka. Azot - za rast i razvoj, fosfor - za snažan koren i cvetanje,
kalijum - za otpornost. Ovi elementi su u obradivom zemljištu često nedovoljni, pa se
dodaju u obliku mineralnih đubriva.
Ajkule žive u skoro svim morima i okeanima sveta, gde regulišu brojnost drugih vrsta i bez direktne namere da
ugroze čovekov život. Razlikovanje vrsta može pomoći da ih se manje plašimo, naročito prilikom slučajnog susreta, koji bi obe strane rado izbegle.
Dobrobit životinja je složena i višeslojna tema sa naučnim, etičkim, ekonomskim, kulturnim,
društvenim, verskim i političkim dimenzijama. Poslednjih decenija nalazi se u fokusu stručne i šire javnosti,
a čini se da će tamo i ostati. Dobrobit životinja predstavlja složen istraživački i društveni domen u kom se
ukrštaju biologija, veterinarska medicina, etika, sociologija i ekonomija. U savremenim društvima, naročito
u urbanim sredinama, odnos čoveka prema kućnim ljubimcima prolazi kroz značajnu transformaciju.
Tokom evolucije ljudskog društva, dostupnost (podzemne) vode imala je ključnu ulogu u razvoju civilizacija.
Otuda je i snabdevanje vodom oduvek bilo jedan od najvažnijih poduhvata u ljudskoj istoriji, a napredak ka pribavljanju
voda iz dubine zemlje jedno je od najvećih čovekovih (inženjerskih) dostignuća
Istorija civilizacije Maja, kao i istorija ostalih srednjeameričkih civilizacija, može se podeliti na tri razdoblja:
pretklasični period (2500. godine pne do III veka ne), klasični period (od III do IX veka) i postklasični period (od IX do XVI veka).
Do danas su sačuvane četiri knjige Maja, takozvani kodeksi (Grolier Codex, Dresden Codex, Troano Codex i Paris Codex),
sve četiri napisane u postklasičnom periodu.
Do prošle godine se smatralo da je kod Inka „pismenost“ bila rezervisana samo
za muškarce na visokim položajima. Sada se zna da su i obični ljudi koristili tajanstveno i
atipično pismo, poznato kao kipu, a dokaz za ovu tvrdnju je neobičan.
Kada neka drevna kultura ili civilizacija za sobom ne ostave pismo, njena dela lako postaju
predmet naučne rasprave, koja uopšte ne mora da se završi, a pri tom postane i predmet teorija o vanzemaljcima.
U savremenom razumevanju nauke često se pravi oštra linija između mita i racionalnog objašnjenja sveta; ipak,
istorija nauke pokazuje da ta linija nikada nije bila sasvim jasna. Drevne civilizacije posmatrale su prirodu sa dubokim poštovanjem,
ali i sa težnjom da je razumeju, klasifikuju i uključe u šire kosmološke i etičke sisteme. Životinje su u tom procesu imale centralno mesto,
bile su izvor hrane, simboli moći, posrednici između sveta ljudi i bogova, ali i objekti ranih bioloških opažanja.
Tamili su etnička zajednica koja spada u dravidske narode. U Indiji ih živi bezmalo sedamdeset miliona, što je
preko pet procenata od ukupne populacije. Najzastupljeniji su u najjužnijoj indijskoj državi Tamil Nadu, koja je
njihova matična teritorija i gde je tamilski jezik ozvaničen. Osim toga što su ubedljiva većina u
Tamil Naduu, značajan udeo imaju među stanovništvom Šri Lanke, Malezije i Singapura.
Nekada, Dogerland je povezivao Britaniju sa kontinentalnom Evropom,što je trajalo do porasta
nivoa mora koje ga je potopilo, stvorivši današnje Severno more. Taj predeo je bio pod šumama , pogodan
za praistorijske zajednice. Naučnici sa Univerziteta u Voriku, Velika Britanija, koristeći sedimentnu
drevnu DNK iz 252 uzorka, uzetu iz 41 marinskog jezgra duž praistorijske Južne reke, rekonstruisali
su ekološku istoriju Dogerlanda počev od pre 16.000 godina pa do konačnog potapanja.
Tim naučnika sa Univerziteta u Hongkongu napravio je bateriju koja je, u laboratorijskim uslovima,
izdržala neverovatnih 120.000 postupaka punjenja i pražnjenja! Drugim rečima, ukoliko bi se punila jednom dnevno,
njen vek iznosio bi 300 godina! Reč je o netoksičnoj „vodenoj bateriji“ koja bi, navodi se, mogla da traje i
do deset puta duže od današnjih litijum-jonskih baterija i to sa mogućnošću bezbednog odlaganj u prirodi!
U studiji iza koje stoje naučnici sa Univerziteta u Sidneju, objavljenoj u časopisu Proceedings of the Royal Society,
a o kojoj piše i Guardian, navodi se da insekti, pre svih - cvrčci, mogu da osećaju bol? Na takvo mišljenje navelo ih je istraživanje
koje ukazuje na to da neka ponašanja insekata podsećaju na reakcije životinja koje su doživele povredu. Tokom ekseprimenta,
cvrčci koji su bili izloženi toplotnom nadražaju na jednoj anteni dugotrajnije paze i čiste tu antentu u odnosu na drugu,
i to na način na koji pas neguje povređenu šapu. Istraživači to tumače kao oblik "samoodbrane".
U časopisu Physical Review Letters, nedavno je objavljen tekst o kineskim naučnicima koji rade na superprovodnom
tokamaku EAST (Experimental Advanced Superconducting Tokamak) a koji su došli do rešenja jednog od najvećih problem nuklearne
fuzije - sprečiti užarenu plazmu da sprži unutrašnjost reaktora. Problem je bio u sledećem: u središtu mašine, temperatura
dostiže stotine miliona stepeni tako da, i uz najjače magnete, deo te vreline "pobegne" ka ivicama, gde preti da istopi
metalnu školjku komore. Donedavno, primenjivan je metod "gasnog tampona", tj. ubrizgavanja hladnog azota na dno komore
da bi se stvorio zaštitni sloj. Ali, hladni gas se često penjao i time hladio reakciju u centru, pa je dolazilo do gašenja "veštačkog sunca".
Dvojica istraživača sa MIT-a (Massachussets Institute of Technology), SAD, postavili su pitanje:da li seme biljaka reaguje
na zvučne talase iz okoline, posebno na zvuk padavina, tj. da li bi to moglo da utiče na brže klijanje. Sve je počelo od ranijih naučnih
dokaza da vibracije mogu da utiču na ponašanje semena - ali da uticaj šuma kiše do sada nije ispitivan.
Jedno novo istraživanje stručnjaka sa Univerziteta u Lesteru, Engleska, ukazuje da su afričke šume prestale da apsorbuju ugljenik!
Tj. umesto da čiste atmosferu, afričke šume su od 2010. godine počele da ispuštaju više štetnih gasova nego što mogu da ih uskladište.
Pomoću satelitski dobijenih podataka i korišćenjem veštačke inteligencije, naučnici su objasnili deceniju propadanja afričkih šuma.
U studiji objavljenoj u časopisu JGR Biogeosciences, tim geologa i biologa sa Univerziteta u Koloradu objasnio
je kako su "oživeli" mikroorganizme koji su u ledu proveli gotovo 40.000 godina. Dodatno, studija je pokazala funkcionisanje
permafrosta, sloja smrznute zemlje, leda i stena koji pokriva gotovo četvrtinu kopna severne hemisfere naše planete.
Prošle godine zabeležen je megacunami talas, nastao kada se deo planine na jugoistoku Aljaske, u fjordu Trejsi Arm,
obrušio u more, kao posledica topljenja glečera. Čak 64 miliona m3 stena - što je masa od 24 Keopsove piramide - survalo se u vodu.
Posledica ovog obrušavanja u vode fjorda je talas visok skoro 500 m! Kako se navodi u naučnom izveštaju objavljenom na BBC-ju,
taj cunami je drugi po veličini za koji se zna. Zasad najveći cunami dogodio se polovinom prošlog veka, koji je bio viši od 500 m!
Prilikom obilaska akumulacionog jezera između sela Karajukića Bunari i Braćak, istraživači
Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) zabeležili su da se na Sjeničko-pešterskoj visoravni
pojavio crnokrili zijavac (Glareola nordmanni), ptica koje u Srbiji nije bilo gotovo 40 godina. Zijavac pripada
pticama šljukaricama, liči na veliku čiopu i ima kratak kljun i račvasti crni rep.
Mont Everest, najviša tačka na planeti, porasla je na 8.849 m i - svake godine poraste za nekoliko milimetara!
Teoretski, kako su pokazale neke ranije studije, planina bi mogla da dostigne čak 45.000 m! Ali, u praksi, to je nemoguće.
Prema mišljenju naučnika, postoji prirodna granica dokle planine mogu ići uvis, što određuju geološki i ekološki faktori.
Recimo, planine ne mogu da postanu znatno više nego što su danas, čemu je razlog duboko u unutrašnjosti Zemlje.
Zmija Vasuki indicus, džinovsko stvorenje koje je živelo pre 47 miliona godina, kako se procenjuje,
bila je duga 11-15 m! Nazvana je po kralju zmija iz hinduističke mitologije Vasukiju a hranila se praistorijskim
precima konja i nosoroga.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
