U opštoj istoriji sveta, civilizaciji Starog Egipta (5500-30. godine pne)
u odnosu na druge drevne narode i države po mnogo čemu pripada prvo mesto. Ona je to mesto
zauzela samom činjenicom da je više od tri hiljade godina bila najnaprednija kultura
koju je čovečanstvo tog davnog doba stvorilo. Nijedna druga drevna civilizacija, velika
poput egipatske, nije toliko dugo trajala niti je iza sebe čovečanstvu ostavila toliko
bogato i trajno nasleđe. Njena materijalna, tehnička i duhovna ostavština je već dva i
po veka u središtu pažnje mnogih naučnih ekspedicija, istraživača različitih struka i
naučnih oblasti. Koliko je bogatstvo baštine starih Egipćana, govori i to da nijedna
druga kultura te daleke prošlosti nije proučavana u tolikoj meri kao „zemlja Nila“ (Malkowski).
Danas je SIDA hronično stanje koje se uspešno kontroliše,
te se svet obavezao da će ova bolest biti pobeđena do 2030. godine.
U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) smatraju, međutim,
da stope novih infekcija i smrtnih slučajeva ne opadaju
dovoljno brzo da bi se taj cilj ispunio
Poznata je činjenica da je Nikola Tesla bio veliki ljubitelj golubova. Znaju se parkovi i skverovi u Njujorku u
kojima ih je hranio, ali malo se zna da je ozbiljno radio na istraživanjima u oblasti zdrave i prirodne ishrane za pernatu živinu.
Ta njegova velika ljubav prema golubovima, ali i ozbiljan rad na sastavu smeše za njihovu ishranu, doveli su do registrovanja njegovog
robnog žiga „Faktor rasta“. Iza ovog naziva krio se specijalni, hranljivim materijama bogat dodatak hrani za golubove i živinu,
dizajniran da poboljša njihov rast. Iako mu je Američki zavod za patente 21. novembra 1939. godine odobrio ovaj robni žig,
Tesla nikada nije komercijalizovao svoju originalnu recepturu
Svet se vekovima suočava sa čudima ljudske mašte, sa tehničkim rešenjima i odgonetanjem nedoumica, što sve ljudsko postojanje
čini lakšim i jasnijim. Tako je hiljadama godina; drevne civilizacije koje su tu i tamo povremeno nastajale, gotovo bez izuzetka,
dodavale su razvoju ljudskog društva nove uvide u svet kojim smo okruženi. I kada se pomišljalo da je sve nadohvat ruku i uma,
uvek je ostajalo nešto što je tek trebalo rešavati. Danas smo na korak do boravka na drugim nebeskim telima, po svemiru lete
hiljade letelica, leče se do juče neizlečive bolesti, nastaju nove naučne teorije i razvijaju se uporedo sa razvojem ljudskog
uma koji ne posustaje u traganju za objašnjenjima ovozemaljskih okolnosti. Taj um nije mirovao ni u drevnim vremenima,
onda kada nije bilo današnjih teorija i uređaja kojima bi se dublje zalazilo u nepoznato. A počelo je davno,
sa Kinom i Egiptom, sa Grcima i Rimljanima, vikinzima i Arapima...
Zaštita pčele je više od spasavanja jedne žive vrste -
reč je o očuvanju delikatne ravnoteže u biosferi. Stvaranjem okruženja
u kome pčela može da napreduje - sadnjom raznovrsne flore i smanjenjem
hemikalija - lečimo planetu za sva živa bića, uključujući i nas same.
Mali asteroid Benu, koga je posetila NASA-ina letelica “Osiris-rex”
ne prestaje da iznenađuje naučnike. Ova misija uspešno je vratila uzorke asteroida
na Zemlju. Asteroid Benu je mali, dimenzija 565x535x508 m, uglavnom se kreće u
prostoru između Zemlje i Marsa, ali kada je u perihelu (tačka kada je nebesko
telo najbliže Suncu na svojoj orbiti), tada je malo bliži Suncu nego Zemlja.
Njegova relativna blizina Zemlji čini ga i potencijalno opasnim, što je i
razlog upućivanja svemirske misije na taj asteroid.
U radu objavljenom decembra 2025. godine,
međunarodni tim naučnika rešio je misteriju tačne strukture
stanja vode pri ekstremnim vrednostima temperature i pritiska,
vode u takozvanoj superjonskoj fazi. Tim je do dokaze za postojanje
mešavine dve različite kristalne strukture prisutne u tom stanju.
Voda u ovakvom stanju kolokvijalno se naziva superjonska voda, ili
superjonski led, a zbog crne boje, nekad i vrući crni led.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
