ENTOMOLOGIJA

G. Tomljenović

Pčela i njen planetarni značaj

Sićušna kraljica prirode

Zaštita pčele je više od spasavanja jedne žive vrste - reč je o očuvanju delikatne ravnoteže u biosferi. Stvaranjem okruženja u kome pčela može da napreduje - sadnjom raznovrsne flore i smanjenjem hemikalija - lečimo planetu za sva živa bića, uključujući i nas same. 

Pčele su nezamenjljivi čuvari prirodne ravnoteže i biodiverziteta. Kao primarni oprašivači biljaka, one olakšavaju razmnožavanje gotovo 80 odsto svih cvetnica na planeti, pa nije preterano nazvati ih tihim graditeljima sveta prirode. Štaviše, na ovu biološku ulogu pčela u biosferi može se gledati i iz ekonomskog ugla: zahvaljujući toj prirodnoj ulozi, nije preterano reći da su one istovremeno i stubovi globalne ekonomije jer se procenjuje da je svaki treći zalogaj hrane koju konzumiramo rezultat pčelinjih oprašivačkih delatnosti; uzgred,  pčele su i direktni proizvođači veoma hranljivih i lekovitih prehrambenih proizvoda, meda i matičnog mleča. Ništa manji od navedenih je i ekološki značaj pčela: na braniku su ekološke ravnoteže (ravnoteže flore i faune), kao vitalni indikator zdravlja životne sredine na našoj planeti.

Biološka i ekološka međuzavisnost

Među oko 20.000 vrsta pčela, medonosne pčele se smatraju najproduktivnijim i najefikasnijim oprašivačima ključnim za životne cikluse u sferi flore, i to za više od 80 odsto biljnih vrsta cvetnica, što je životno važna karika u dugom lancu ishrane međusobno zavisnih živih bića.
Osiguravajući da biljke cvetnice mogu da proizvode seme i da daju plodove, pčele indirektno podržavaju i širok spektar divljih životinja - od ptica koje jedu bobice do sisara koji se oslanjaju na orašaste plodove i lišće. Bez neumornog kretanja pčela od cveta do cveta, živopisni prizori livada i šuma bi nestali, što bi moglo da dovede do svojevrsne „trofičke kaskade“, ekološkog procesa u kome bi gubitak jednog tako malog, ali veoma značajnog insekta mogao da pokrene kolaps čitavih ekosistema.

Pčelinju efikasnost u oprašivanju biljaka ilustruje i činjenica da na hiljade vrsta pčela imaju jedinstvene obrasce letenja i naklonost prema pojedinim cvetnicama, kao i da su mnoge evoluirale sa biljkama na takav način da veličine njihovih tela i ponašanje gotovo savršeno dopunjuju biljku/cvet koji oprašuju. Pčele i većina cvetnica razvijale su tu složenu međuzavisnost tokom miliona godina - cvetna šarolikost i različitost evoluirali su kao adaptacija usmerena na privlačenje pčela i drugih oprašivača. Pored toga, posebna oprašivačka efikasnost medonosnih pčela je i posledica njihovog velikog broja, njihove fizičke spreme i njihovog običaja da se pri traženju hrane (cvetnog nektara) fokusiraju prvo na jednu biljnu vrstu, pa potom na drugu….
Oprašivanje je prenos polena (muških gameta) između muških i ženskih delova cvetova da bi se biljkama omogućilo razmnožavanje. Istovremeno, oprašivanje je prirodni odnos između biljaka, kojima je potreban prenos polena za razmnožavanje, i oprašivača koji ga distribuiraju, a među kojima su i mnogi drugi insekti, ptice, sitne životinje (veverice, glodari), reptili, majmuni...
Insekti oprašivači su, međutim, zaslužni za oko 35 odsto ukupne svetske proizvodnje hrane a, u tom udelu, medonosne pčele obavljaju 90 odsto posla te su one i najzaslužnije za održavanja stabilnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Oprašivanjem cvetnica, pčele pre svega omogućavaju proizvodnju voća, povrća i krmnog bilja. Od uzgoja badema u Kalifornije ili kafe u Etiopije do gajenja nebrojenih vrsta jabuka u Evropi, godišnji doprinos pčela globalnoj prehrambenoj industriji ekonomisti procenjuju na više od 200 milijardi dolara.  

Iz ekološkog ugla gledano, pčele su nezamenljivi čuvari, istovremeno i indikatori zdravlja životne sredine. Pored oprašivanja, pčele podstiču rast biljaka, što pomaže u sekvestraciji ugljenika (uklanjanju CO₂ iz atmosfere), kontroli erozije zemljišta i prečišćavanju voda. S obzirom na tu blisku ili neposrednu interakciju pčela sa vazduhom, zemljištem i vodom - na ogromnim površinama i udaljenostima - njihova dobrobit odražava stanje lokalnih ekosistema. Budući da su biološki i ekološki veoma osetljiva vrsta, smanjenje populacije pčela ukazuje na opasnosti po životnu sredinu, kao što su povećana upotreba pesticida, zagađenje ili uticaji klimatskih promena.

Najbrojniji na Zemlji

Manja raznolikost biljnih vrsta utiče i na kompletne ekosisteme i vrste koje zavise od njih. Divlje orhideje, na primer, koje su u velikom opadanju, oslanjaju se isključivo na oprašivanje pčela. Kao i kod svakog gubitka biodiverziteta, lančana reakcija oseća se u širem okruženju i otvara začarani krug: manje cvetnica znači manje pčela, a manje pčela znači manje cvetnica; manje biljaka je i manje skloništa za niz biljojeda, a manje biljojeda znači da bi i sekundarni potrošači, koji se njima hrane, takođe ostali bez hrane. U najkraćem, veća je konkurencije i manje je hrane u celom lancu ishrane.
U svetu koji se suočava sa brzo rastućom humanom populacijom i sve većom prehrambenom nesigurnošću, pad populacije pčela nije samo ekološka kriza već i direktna pretnja stabilnosti globalnog snabdevanja hranom. Smanjenje populacije pčela negativno bi uticalo na lokalne lance poljoprivredne proizvodnje, a dalekosežni lokalni uticaji bi se proširili na globalni ekosistem i stvorili globalnu nesigurnost u snabdevanju hranom, nutritivne nedostatke i dalju neravnotežu u delovima sveta koji su već osetljivi zbog klimatskih promena.

Većina žitarica oprašuje se uz pomoć vetra, ali opet se 90 odsto useva koji se konzumiraju širom sveta, uključujući većinu voća i povrća, oprašuju zahvaljujući pčelama. Bez njih, čovek bi morao da pronađe druge, radno intenzivnije ali manje efikasne načine za oprašivanje useva. Ono što se često zanemaruje jeste koliko bi nas koštalo obavljanje posla koji obavljaju pčele, dok je njihovo oprašivanje besplatan prirodni proces. Ručno oprašivanje, na primer, veoma dugo traje, dok bi oprašivanje dronovima bilo veoma skupo, tako da se ni jedna ljudska alternativa ne može uporediti sa pčelinjom efikasnošću i specijalnošću. Koliko god to čudno zvučalo u vreme kad čovek raspolaže najsofisticiranijim alatkama za razne delatnosti, posao pčele čovek ne može da obavi u istom obimu ili istom brzinom.

Manje useva znači nestašicu hrane, što istovremeno dovodi do viših cena hrane. U nekim delovima sveta je to već vidljivo. U Kaliforniji, na primer, pčelari su primetili značajno smanjenje broja pčela; polovinom 2025. godine, prijavili su prosečan gubitak od 60 odsto, što je manjak za čak 500.000 košnica koje su bile ključne za oprašivanje badema. Takođe, u nedostatku pčelinjeg oprašivanja, smanjen broj vrsta voćaka i povrtnog bilja uticao bi ne samo na ishranu čoveka već i na ishranu stoke, što bi moglo da dovede i do poremećaja u industriji mesa i mlečnih proizvoda.
Osim što direktno utiču na biodiverzitet, oprašivači poput pčela značajno doprinose funkcionisanju ekosistema, daleko izvan samog lanca ishrane. Njihov rad pomaže u podržavanju prirodnih staništa, promociji genetske raznolikosti i održavanju strukture ekosistema. Najočigledniji gubitak u smanjenju broja pčela je gubitak biljaka, o čijem značaju za proizvodnju hrane (za čoveka i životinje) je već bilo reči. Biljke su, međutim, vitalne za ravnotežu ekosistema, za ljudsko zdravlje, za sav život na Zemlji: one pomažu stvaranje organske materije, neophodne za zdravlje i plodnost zemljišta; zdravo zemljište znači veće zadržavanje vlage i veću podršku za mikrobne zajednice (gljivice i bakterije); njihov korenski sistemi povezuju zemljište, poboljšavajući strukturni integritet i smanjujući rizik od erozije i poplava.

Lečenje planete

Zaštita pčela je više od spasavanja jedne vrste, reč je o očuvanju delikatne ravnoteže unutar biosfere. Kada stvaramo okruženja u kojima pčele mogu da napreduju - smanjenjem hemikalija i sadnjom raznovrsne flore - mi zapravo lečimo planetu za sva živa bića, uključujući i nas same.
Naučnici već decenijama upozoravaju na gubitak oprašivača, ističući njihov značaj i hitnu potrebu da se zaustavi njihov pad. Još od 1987. godine, britanski Zajednički komitet za zaštitu prirode, JNCC (Joint Nature Conservation Committee) izveštava  o smanjenju broja oprašivača, koji je redukovan za gotovo 25 odsto. Čovek, međutim,  nastavlja da svet prilagođava svojim potrebama te pčele gube vitalna staništa na koja se inače oslanjaju. Bujne livade zamenjuju se poljima sa jednim usevom; zelene površine zamenjuju se čelikom i betonom; divlje, neuredne i različitim biljnim vrstama bogate bašte postaju uredni, pokošeni travnjaci. Potražnja za brzorastućom, dugotrajnom i vizuelno besprekornom hranom dovela je do povećane upotrebe herbicida i pesticida. Iako ove hemikalije zadovoljavaju naše potrebe kratkoročno, one eliminišu pčele, jednu od najvažnijih karika u našem sistemu ishrane. Kontinuirano, pčele se istiskuju iz sveta čiji su deo bile milionima godina, te je razumevanje posledica njihovog smanjenja ključno za potpuno razumevanje koliko su važne za opstanak čoveka i planete.  

G. Tomljenović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"