NIKOLA TESLA

Vladimir Jelenković

Teslin jedini zaštićeni robni žig

Factor Auctus

Likovno rešenje zaštitnog znaka Factor Auctus

Poznata je činjenica da je Nikola Tesla bio veliki ljubitelj golubova. Znaju se parkovi i skverovi u Njujorku u kojima ih je hranio, ali malo se zna da je ozbiljno radio na istraživanjima u oblasti zdrave i prirodne ishrane za pernatu živinu. Ta njegova velika ljubav prema golubovima, ali i ozbiljan rad na sastavu smeše za njihovu ishranu, doveli su do registrovanja njegovog robnog žiga „Faktor rasta“. Iza ovog naziva krio se specijalni, hranljivim materijama bogat dodatak hrani za golubove i živinu, dizajniran da poboljša njihov rast. Iako mu je Američki zavod za patente 21. novembra 1939. godine odobrio ovaj robni žig, Tesla nikada nije komercijalizovao svoju originalnu recepturu

Na osnovu dokumenata koji se čuvaju u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu i obuhvataju Teslinu prepisku sa različitim kompanijama, telegrame, fotografije, crteže, kao i brojne rukopisne beleške, vidi se da je Tesla od početka 1938. godine intenzivno radio na pripremi svog novog i neobičnog projekta - stvaranju idealne hrane za golubove i piliće.

Saradnja sa laboratorijama

U nastojanju da dođe do najoptimalnije smeše za ishranu golubova i živine, Tesla se obraća raznim laboratorijama za ispitivanje sastava pojedinih komponenti koje je zamislio kao deo svog budućeg proizvoda.
Jedna od odabranih bila je firma “Laboratorije Ferguson“ (Ferguson Laboratories, Inc.) koja se bavila hemijskim, bakteriološkim, patološkim i toksikološkim analizama. Njihovu analizu sastava ljuski ostriga dobio je 25. januara 1938. godine, sa navedenim procentualnim sastavom kalcijum karbonata, silicijum dioksida, sumporne i fosforne kiseline, magnezijum oksida, aluminijuma, gvožđa, joda, broma i organskih materija. Nešto kasnije, 4. februara, stiže mu detaljnija analiza iz ove laboratorije, gde se navodi da je reč o ispitivanju ljuski ostriga iz Teksaškog zaliva.
Još jedna laboratorija od koje je tražio sličnu analizu bila je „Hejden lajm kompani“ (The Haden Lime Company) iz Hjustona, u Teksasu.

U pismu od 27. januara 1938. godine, lično mu se obraća vlasnik i generalni menadžer kompanije, Sesil R. Hejden i obaveštava da, osim prosečne analize ljuski ostriga koju su mu poslali telegramom, priremaju detaljniju analizu koju će mu uskoro poslati. Istovremeno, šalju mu i oko pedeset funti (oko 23 kg) čistih ljuski ostriga.
Ovom prilikom Sesil Hejden naglašava i važnu informaciju:
„Ove školjke su ono što nazivamo 'grebenskim' ljušturama ostriga. To su nataložene školjke koje su se nakupljale hiljadama godina u nekoliko zaliva unutrašnjih plovnih puteva duž obale Meksičkog zaliva. Školjke koje vam šaljemo potiču iz zaliva Galveston. Razlog zbog kojeg pravimo ovu razliku je taj što ne želimo da steknete utisak da bi to mogle biti sveže ljuske ostriga.“ Početkom februara Tesla dobija kratak telegram u kome mu „Hejden lajm ko.“ šalje ponudu za ljuske ostriga.
Očigledno zadovoljan ponudom, Tesla šalje kompaniji telegram 17. marta 1938. godine:

Kompanija Hejden lajm, ulica De’Lano, Hjuston, Teksas.
Bolest me je sprečila da vam se javim pre vašeg telegrama od 5. februara 1938. Teško da ste mogli dati pravedniju ponudu. Utvrdili smo da su vaše školjke bolje od bilo kojih drugih i nameravamo da ih koristimo. Ali još uvek eksperimentišemo i bili bismo vam dodatno zahvalni ako biste odmah poslali sto funti uzorka istog kao i prethodni put.

Sa zahvalnošću na vašoj ljubaznosti,
Nikola Tesla

U svojoj belešci od 1. marta 1938. godine Tesla prvi put pravi uporednu tabelu rezultata analize sastojaka u ljuskama ostriga koje je dobio od A. H. Mičela iz “Laboratorija Ferguson” i g. Matise iz kompanije “Hejden lajm”. Kasnije će u jednoj od svojih beležaka sumirati sve naknadno dobijene analize sastava ljuski ostriga koje je dobio iz ovih dveju laboratorija. Tu izračunava srednju vrednost sastava u uzorcima koji su ispitivani i precizno navodi procente kalcijum karbonata, silicijum dioksida, sumpora, fosfora, fosforne kiseline, gvožđe oksida, magnezijum karbonata, magnezijum oksida, aluminijuma, hlora, broma, joda, natrijum hlorida, magnezijum dioksida, kao i organskih materija. U svim ovim analizama količina kalcijum karbonata iznosila je preko 98%.
Očigledno razmišljajući o alternativnom izvoru kalcijum karbonata kao jednom od osnovnih sastojaka hrane za živinu, početkom aprila 1938. Tesla se obraća i kompaniji  Merck & Co. Inc. Manufacturing Chemists i traži određene informacije o sastavu njihovog proizvoda Calcium Carbonate Precipitaded U. S. P. Heavy Powder. Očigledno zadovoljan odgovorom, naručuje 253 lb. (oko 115 kg) ovog produkta.

Likovna rešenja robnog žiga

Dok nastavlja sa ispitivanjima uzoraka u traganju za najoptimalnijom smešom, Tesla paralelno radi i na pripremi svih elemenata koji su bili potrebni da za svoj budući proizvod registruje svoj do tada prvi, a ispostaviće se i jedini robni žig koji će mu biti odobren. Na osnovu prijave koju je podneo 23. juna 1938. godine, Američki zavod za patente izdaje mu sertifikat 21. novembra 1939. za registraciju zaštitnog znaka za dobra koja su specificirana u njegovoj Izjavi i uz crteže koji se nalaze u aneksu ovog dokumenta.
Iz fotografija koje je Tesla sačuvao jasno je da je izrada zaštitnog znaka pažljivo pripremana. Fotografski studio Pola Parkera, koga je Tesla angažovao za ovaj projekat, načinio je brojne fotografije golubova i pilića. U traganju za najboljim „modelom“, pobedu je ipak odneo jedan raskošni petao, čija se fotografija našla u konačnom rešenju za Factor auctus.

U Muzeju Nikole Tesle čuva se primerak poklopca kutije predviđene za pakovanje Factor auctus. Uz to, postoji i zanimljiv crtež koji je očigledno bio jedan od kandidata za rešenje budućeg pakovanja i na kome je ispisan tekst: „Specijalna hrana za golubove i živinu. Ipak, pribeglo se jednostavnijem rešenju, u kome je samo velikim slovima ispisano FACTOR AUCTUS, uz ime Nikole Tesle i broja 372906 pod kojim je ovaj robni žig registrovan u Američkom zavodu za patente. Bez objašnjenja na ambalaži šta predstavlja Factor auctus, verovatna namera bila je da se plasman ovog proizvoda obezbedi nekom moćnom reklamom.

Tajna receptura

Iako je stekao pravo da koristi svoj robni žig  Faktor rasta, Tesla nije započeo komercijalnu proizvodnju svoje originalne hrane za golubove i pernatu živinu proizvedene pomoću „revolucionarnog postupka“, kako je sam to naveo u jednom od svojih tekstova. Ipak, nije odustao od svoje namere, o čemu govore njegove rukopisne beleške koje je vodio između marta i juna 1940. godine ispisujući ih olovkom na memorandumu hotela „Njujorker“ u kome je živeo.

Posebno je zanimljiva Teslina beleška od 30. marta 1940. koju je naslovio sa „Specijalna hrana za golubove usvojena konačno“. U njoj zapravo prvi put otkrivamo kako izgleda sastav ove specijalne hrane. Uz oznaku ukupne težine od 12 funti (oko 5,5 kg), Tesla navodi 9 neophodnih sastojaka i njihove pojedinačne težine i to upravo ovim redosledom:
1. Seme kanarinca - 2 funte
2. Mleveni kukuruz - 2 funte
3. Zlatni proso - 2 funte
4. Suvi grašak za kuvanje - 1 funta
5. Španski orah tanke ljuske - 1 funta
6. Američka heljda - 1 funta
7. Seme konoplje - 1 funta
8. Seme uljane repice - 1 funta
9. Premijer mlevena pšenica - 1 funta
Na kraju ove beleške Tesla stavlja i posebnu napomenu:
„Svaki golub konzumira 1/7 funte ili 2-3 unce dnevno. Shodno tome, dva goluba 4-6 unci. Uz dodatak, uzimaju 5 unci. Biće stavljeni dva puta tako da će svaki put konzumirati 2½ unce, a jedan golub 1¼ unce.
Faktor Auctus treba da bude 10% težine hrane.“
Još jedna Teslina beleška, od 20. juna 1940, izaziva pažnju jer očigledno predstavlja koncept pisma koje je nameravao da uputi kompaniji Vagner bros & Ko. iz Bruklina sa namerom da započne sa proizvodnjom. U zaglavlju ove beleške ispisana je adresa kompanije, a dopis je naslovljen na g. Vagnera. U ovoj belešci koju je naslovio na isti način kao i onu iz marta iste godine: „Specijalna hrana za golubove usvojena konačno“, postoje i male izmene u sastavu smeše koje je načinio. Naime, iz prvobitne varijante izbacio je seme uljane repice i španski kikiriki, a ubacio oljušteni ovas.

Analizirajući sastojke koji čine hranu za golubove, vidi se da je Tesla veoma dobro znao sva njihova korisna svojstva. Seme za kanarince je veoma hranljivo, bogato je proteinima, vlaknima, kalijumom i magnezijumom i obezbeđuje esencijalne materije za zdravlje perja, rast mišića i energiju; mleveni kukuruz se obično daje pilićima, patkama, kozama, ovcama i svinjama, a popularan je i u hranilicama za ptice u dvorištima; zlatni proso je nutritivno bogata bezglutenska žitarica, prepoznatljiva po zlatno-žutoj boji i blagom orašastom ukusu i prirodno bogata mineralima (magnezijum, gvožđe, silicijum, fosfor, bakar), vitaminima B grupe (posebno B5 i B6) i proteinima; suvi grašak je hranljivo, vlaknima bogato i jeftino zrelo seme biljke graška, bogato proteinima i sa niskim sadržajem masnoća; španski kikiriki je posebna, mala sorta koju karakteriše crvenkasto-smeđa, tanka kora i visok sadržaj ulja, sadrži hranljive sastojke kao što su vitamin E i antioksidansi i ima poseban orašast ukus; američka heljda ima visok sastav antioksidanasa i odličan je izvor flavonoida, posebno rutina; seme konoplje je hranljivo, jestivo seme bogato proteinima i zdravim masnim kiselinama; oljušteni ovas su cela zrna ovsa sa uklonjenom čvrstom, nejestivom spoljašnjom ljuskom, bogata proteinima, vlaknima i beta-glukanom, sa snažanim prirodnim imunomodulatorom što ih čini idealnim za zdravu ljudsku ishranu, ali i visokokvalitetnim nutrijentom za domaće životinje.
Dakle, sve što je Tesla zamislio kao sastav svog originalnog proizvoda bilo je duboko promišljeno i zasnovano na ozbiljnom proučavanju svih korisnih nutritivnih svojstava sastojaka za koje se opredelio.   
Još jedan vrlo važan dokument otkriva nam sastojke i njihov procentualni udeo u Faktoru rasta. Na svom ličnom memorandumu, Tesla je 18. jula 1940. godine naslovio ovaj dokument sa „Sastav FAKTORA AUCTUS Nikole Tesle kako je konačno usvojen.“
„Svi sastojci će biti Merkov U.S.P. Težine će biti date za količinu od 48 funti (oko 22 kg) i njegov ekvivalent u gramima. Mešanje treba obaviti pod ličnim nadzorom Centra iz Laboratorija Ferguson.

Teslini „izleti“ u nove oblasti

U dva navrata Tesla je izašao iz okvira elektrotehnike i mašinstva - svojih omiljenih oblasti istraživanja i revolucionarnih pronalazaka. Prvi iskorak načinio je usmeravajući se ka hemijskoj tehnologiji kada je prijavio svoje patente: Postupak za preradu i transport sumporaiUređaj za preradu i transport sumpora. Američki zavod za patente obavestio ga je 1926. godine o priznavanju patenta, međutim, Tesla iz nepoznatih razloga nije platio taksu i njegova prijava smatrala se povučenom.
Drugi Teslin projekat, Factor Auctus, ovoga puta u oblasti agroindustrije, takođe nije doživeo praktičnu primenu.
Ipak, ovi Teslini „izleti“ van uobičajenih oblasti njegovog pronalazačkog rada samo su još jedan dokaz njegovih svestranih interesovanja i neomeđenosti stvaralačkog duha koji su ga načinili jednim od najblistavijih umova čovečanstva.

Vladimir Jelenković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"