TEMA BROJA
M. Rajković
Drevni narodi - nauka i izumi / Egipat faraona
Kolevka izuma i tajnih znanja
U opštoj istoriji sveta, civilizaciji Starog Egipta (5500-30. godine pne) u odnosu na druge drevne narode i države po mnogo čemu pripada prvo mesto. Ona je to mesto zauzela samom činjenicom da je više od tri hiljade godina bila najnaprednija kultura koju je čovečanstvo tog davnog doba stvorilo. Nijedna druga drevna civilizacija, velika poput egipatske, nije toliko dugo trajala niti je iza sebe čovečanstvu ostavila toliko bogato i trajno nasleđe. Njena materijalna, tehnička i duhovna ostavština je već dva i po veka u središtu pažnje mnogih naučnih ekspedicija, istraživača različitih struka i naučnih oblasti. Koliko je bogatstvo baštine starih Egipćana, govori i to da nijedna druga kultura te daleke prošlosti nije proučavana u tolikoj meri kao „zemlja Nila“ (Malkowski).
Naziv Egipat za staroegipatsku kulturu i civilizaciju potiče od starogrčke reči Aigyptos za prestoni hram boga Ptaha (od izvornog Ht-ka-Pta, hram Ptahove duše) u Memfisu, koji je vremenom postao naziv za čitavu zemlju. Prema sačuvanom predanju, stari Egipćani su svoju zemlju zvali Kemet (km.t) ili Khemit (“crna zemlja”), a jezik souf. Nezavisni egiptolog Stiven Meler (Stephen Mehler) egipatsku usmenu tradiciju, koju je zabeležio u knjizi The Land of Osiris (Zemlja Ozirisova) opisuje kao kemtilogiju i smatra je važnim izvorom za razumevanje drevnog Egipta.
Milenijumska preistorija starog Egipta, kao i njegova istorija, nije nekom grubom prekretnicom prešla u istoriju, iz predinsatičkog u dinastičko doba. Iako se to dogodilo nastankom sistema hijeroglafskog pisma i centralizacijom vlasti Gornjeg i Donjeg Egipta, s prestonicom Memfis u delti Nila, oko 3000 . godine pne ili stoleće ranije, taj prelaz je bio postepen. Pa ipak, uređenje pisma i jedinstvena državna administarcija s jedinstvenim pečatom (sumerski izum), označavaju formalni početak staroegipatske istorije u kojoj će u naredna tri hiljadugodišta, u kojima će se smenjivati tri kraljevstva sa isto toliko prelaznih perioda (krize i slabljenja centralne vlasti) Egiptom će upravljati faraoni 32 dinastije. Samo poslednja neće biti domaća, već strana, makedonska (naslednici Aleksandra Velikog).
ZAČETAK DIPLOMATIJE |
| Око 1279. pne, na egipatski presto je stupio faraon Ramzes II, koji je upamćen i kao graditelj mnogih hramova, statua i obeliska. Kao daroviti vojskovođa, Ramzes II je vodio svoju vojsku protiv Hetita u bici kod Kadeša. Nakon neodlučnog ishoda, on je protivničkoj strani predložio mir. Sporazum je sklopljen oko 1258. godine pne. Sporazum između Egipta i Hetita je prvi mirovni sporazum u istoriji diplomatije. |
Poslednja će njime vladati kraljica Kleopatra s ljubavnikom Antonijem, a njihovim samoubistvom posle poraza u sukobu s prvim imperatorom Rima Oktavijanom Avgustom, Egipat postaje rimska provincija i njegova žitnica. Ostaje kao svetla tačka poslednja prestonica Aleksandrija da prenosi milenijumska predanja, znanja i dostignuća starih Kemićana, koja su savremenu Arapsku Reupliku Egipat (Misir) učinili najsrećnijom zemljom za istraživače minulih civilizacija i ljubitelje starina.
Naš podvodni arheolog Darko Kovačević, đak Aleksandrijskog univerziteta i pouzdan poznavalac savremenog Egipta, kaže:
- Egipat je zbog svoje drevne civilizacije jedno od najprivlačnijih mesta za arheologe, ali i za druge naučnike. To je i dovelo do nastanka egiptologije kao posebne naučne discipline, ne samo grane opšte arheologije. Dve su oblasti posebno zanimljive za istraživanje: piramide kao najveličanstvenije i najmisterioznije građevine starog sveta sa ogromnim nekropoloma kod Gize i Luksora i podvodna kulturna baština.
Stari Egipat se u opštoj svesti najpre vezuje za arhitekturu piramida. Niko pre starih Egipćana (Kemićana), i niko pre vladara III (Džoser) i IV dinastije Starog carstva (2575-2130. pne) nije podizao tako monumentalne funeralne građevine u tom geometrijskom obliku, i njihovu gradnju obavio misterijom koja je i posle četiri i po hiljade nerasvetljena. Piramide su ne samo najtrajnija materijalna i vidljiva svedočanstva njegovog postojanja nego i najstarije sačuvane građevine na svetu.
Lista nerazjašnjenih misterija počinje već oblikom nekropola. Zašto je odabran baš oblik piramide, što se s grčkog prevodi kao „poliedar“? Zašto su ivice bile jasno locirane na kardinalnim tačkama? Kako su ogromni kameni blokovi dopremani na gradilište i podizani na veliku visinu? Misterija je i sam vremenski okvir u kome su piramide izgrađene, ako se imaju u vidu proračuni da je za velike nekropole, da bi one bile podignute sa ondašnjim nivoom tehnologije, trebalo najmanje jedan vek.
Arhitekt prve piramide
Ima mišljenja da su tajne egipatskih piramida direktno vezane za ime - Imhotep. Ono se od 2630. g. pne kao crvena linija proteže kroz čitavu istoriju starog Egipta. Upravo je Imhotep, kao vrhovni sveštenik pod faraonom Džoserom i njegov glavni savetnik, izradio projekat za prvu (stepenastu) piramidu od kamenih blokova. Odlikovale su ga izvanredne sposobnosti, a njegova fantastična priroda za osobu tog doba navodila je pojedine naučnike da sumnjaju da je on uopšte i postojao. Bio je osnivač egipatske medicine i arhitekta koji je izumeo ne samo oblik piramide već i mnoge druge arhitektonske strukture. Kao pisac i mislilac, ističu njegovi biografi, Imhotep je sa sobom poneo tragove za većinu misterija koje naučnici pokušavaju da reše poslednje dve decenije.
Čini se, ipak, da se kocikce polako slažu i da će uz pomoć modernih tehnologija i drugih stručnjaka, kao što su geofizičari, arheolozi konačno imati odgovor na mnoge misterije u vezi sa piramidama, posebno onim vladara četvrte dinastije. Već im je pošlo za rukom da satelitskim snimanjem i geološkim ispitivanjima terena pronađu rukavac Nila koji je tekao kroz Gizu u vreme izgradnje piramida. Reka je bila preduslov za plovidbu i dopremanje materijala. Projekt skeniranja piramida u Gazi D. Kovačević smatra jednim od najznačajnijih u ovom veku. U njemu sarađuju egipatski, japanski i francuski eksperti u primeni revolucionarnih tehnologija za proučavanje velike Keopsove piramide. Neki rezultati bi, kako je jednom najavio arheolog Zahi Havas, trebalo da ugledaju svetlo dana ove godine.
Dosad je otkriveno 138 piramida, mnoge su oštećene ili u ruševinama. U Sakari je među poslednjima otrkivena piramida koja je pripadala Sešešet, majci Tetija, faraona šeste dinastije. Najveće divljenje izazivaju čuvene piramide na uzvišici u blizini Gize. Najviša među njima, grobnica faraona Kufua, poznatog po svom helenskom imenu Keops, zvana Velika piramida, jedino je preostalo od sedam svetskih čuda antičkog sveta. Ime vladara, po čijem je nalogu i projektu izgrađena ova grobnica, istraživači su saznali iz crteža i hijeroglifa iznad grobne komore.
Druga po veličini (130 m visine) je piramida njegovog sina Kefrena (Khafre), pred kojom stražari znamenita figura Velike sfinge. Keopsov unuk Mikerin je sebi sagradio znatno skromnije večno počivalište. Keopsov otac, faraon Sneferu, osnivač četvrte dinastije, izgradio je tri piramide, među kojima prvu pravu piramidu, koja nije bila stepenasta, u Meidumu i Zakrivljenu piamidu u Dašuru. U Dašuru se nalazi i Crna piramida Amenemheta III. Faraoni pete dinastije gradili su svoje grobnice u Abu Siru, ima ih sedam i manje su impresivne. U Abu Ravašu je grobnica Kefrenovog starijeg brata Đedefre. Čitavo ovo područje, s nekadašnjom prestonicom Memfisom, u arheološkim atlasima je označeno kao lokalitet Sakara.
VERSKE TETOVAŽE |
Na telu mumije žene koja je živela između 1300. i 1070. godine stare ere infracrvenom svetlošću je pronađeno 30 tetovaža. Mumija je jedinstvena po tome što je istetovirana dok je žena bila živa, što je povezano s verskim ritualima.
Mnogi su egiptolozi ostali zapanjeni jer ranije takve tetovaže nisu bile otkrivene. |
Tri pomenute piramide na platou jugozapadno od Gize usklađene su sa sazvežđem Orion, koje se u staroegipatskom verovanju povezivalo s Ozirisom, božanstvom zagrobnog života. Za Keopsovu piramidu se tvrdi da je najpreciznije usklađena sa severnim polom što je potvrdilo i najnovije merenje građevina prema severu, u svetu. Njena dijagonala daje svoj apsolutno tačan smer duž meridijana, a tačnost ovog smera do teoretskog severnog pola doseže 4 minuta i 30 sekundi, što je preciznije od Pariske opservatorije. Sem toga, meridijan koji prolazi kroz Keopsovu piramidu deli površinu mora i kopna na dva jednaka dela, računajući Ameriku i Tihi okean. Podignuta je za dvadeset godina, između 2509. i 2483. pne. Kada je izgrađena, bila je visoka 146,6 m, danas je njena visina 138,8 m i više od 3800 godina najviša je građevina koju je čovek napravio. U osnovi je kvadrat čije strane su dugačke oko 230 m.
Godine 2011. pronađeni su dosad najstaiji papirusi ispisani hijeroglifima i hijeratskim pismom. Toliko su stari da je njihov autor pisao o izgradnji velikih piramida u Gizi, što bi zasad bio jedini zapis o njihovoj gradnji.
Prema Kovačevićevim rečima, jedan od razloga zašto su ove piramide tako dobro očuvane je jedinstven vezivni materijal koji se koristio, a ni danas se ne zna od čega je tačno. Suprotno popularnom verovanju, piramide nisu gradili robovi ili zarobljenici, već plaćeni radnici - od onih fizičkih do brojnih umetnika.
Čuvari od zaborava
Piramide su sačuvale stari Egipat od zaborava, ponavljaju čuvari njegovih starina. “Giza nam danas omogućava da istražimo davno nestali svet. Umetnost grobnica uključuje prikaze drevnih farmera koji rade na svojim poljima i čuvaju stoku, pecaju i gaje živinu, prave stolariju, nošnje, održavaju verske rituale i sahrane. Natpisi i tekstovi takođe omogućavaju istraživanje egipatske gramatike i jezika. Skoro svaki predmet koji želite da proučavate o faraonskoj civilizaciji dostupan je na zidovima grobnica u Gizi”, kaže Peter der Manuelian, šef arhiva u Gizi, u kome su pohranjene ogromne kolekcije fotografija, planova, crteža, rukopisa, zapisa objekata i dnevnika ekspedicija koje su istraživale na ovom lokalitetu.
Obelisk, vrsta memorijalnih i kultnih spomenika, takođe je nastao u starom Egiptu, u vreme pete dinastije (oko 2494 - 2345). Ima istaknuto i prepoznatljivo mesto u njegovoj umetnosti i arhitekturi, s važnom religioznom i simboličkom ulogom.
Obelisci imaju oblik visokog četvorostranog monolita s malom piramidom na vrhu, zvanom piramidion, obloženom legurom zlata i srebra ili drugim metalom kako bi odbijao sunčeve zrake. Klesani su iz jednog komada kamena, najčešće asuanskog crvenog granita, i bivali prekriveni hijeroglifskim natpisima u slavu boga Sunca i faraona. Postavljani su u parovima ispred ulaznih kapija (pilona) hramova Sunca. Izrada i postavljanje obeliska predstavljala je izuzetan tehnički poduhvat.
Najbrojniji su obelisci iz vremena Novog kraljevstva. Svojom lepotom, elegancijom i dekorativnošću naročito plene pažnju obelisci Tutmosa I, kraljice Hatšepsut, Tutmosa III i Ramzesa II, u Karnaku i Luksoru. Herodot je u svojoj Istoriji, u drugoj knjizi Euterpa, u kojoj priča o starom Egiptu, među prvima upotrebio reč obelisk za ove egipatske spomenike. U potonjim vremenima počeli su da ih podižu i drugi narodi, najpre Rimljani. I danas su popularan oblik javnih spomenika u čast nekog događaja ili ličnosti (npr. Vašingtonov obelisk u američkoj prestonici, obelisk u Buenos Ajresu). Šhoji Okamoto je u knjizi Obelisk of the World dala lep pregled ovih spomen-obeležja širom sveta.
Nije preuveličano reći da nijedna nauci poznata stara civilizacija nije dosegla tako visok stepen razvijenosti materijalne i duhovne kulture, niti uticala na kulturni razvoj susednih naroda kao što je to učinio Egipat pod faraonima. Stari Egipat je kolevka značajnih tehničkih, naučnih i duhovnih dostignuća koja su oblikovala antički svet poslednja dva veka stare ere, što se prelilo i u civilizacije posle Hrista. Razvili su napredne građevinske tehnike (rampe, poluge), brodogradnju (“šivene brodove”), tehnike izrade fajansa (glazirane keramike), proizvodnju stakla (posebno veštinu izrade crvenog stakla) i masovne grnčarije, sisteme za navodnjavanje i eksploataciju resursa, stvorili papirus i mastilo za pisanje.
Rampe, poluge i užad su korišćeni za gradnju monumentalnih piramida, hramova i postavljanje obeliska. Otprilike, u vreme kada je u Sumeru izumljen točak, u starom Egiptu je došlo do izuma još jednog važnog predmeta - eksera. Vrhunskim egipatskim neimarima ekseri su omogućili sigurniji i brži rad i nove načine korišćenja drveta. Pretpostavlja se i da je i osoba koja je izmislila plug poreklom iz drevnog Egipta drugog milenijuma pre Hrista. Kao jedan od najkorisnijih izuma na svetu plug je uticao je na razvoj mnogih naroda, olakšao im je rad na zemlji i sprečio moguće periodi gladi.
VELIKA SFINGA |
Keopsov sin, faraon Kefren, izgradio je drugu piramidu u Gizi, oko 2.520. godine pne. Njegova nekropola je uključivala Sfingu, misteriozni spomenik od krečnjaka sa telom lava i čovečijom glavom. Kao straži nad čitavim kompleksom faraonskih grobnica.
Faraoni su mislili da sfinga u Gizi postoji oduvek, ali egiptolozi smatraju da tajanstvena građevina pripada vremenu faraona Kefrena ((2575- oko 2465. g. pne) i da nosi Kefrenove crte lica. Ta zabluda je u međuvremenu ustupila mesto mišljenju da je Sfinga mnogo starija, verovatno mnogo starija i od piramida, te da se njena starost ne može tačno odrediti.
|
Smatra se da je isklesana od prirodnog kamena, da se na njoj vide tragovi vodene erozije, što upućuje da je morala pretrpeti velike poplave. Tu se ova teza sudara sa činjenicom da tih poplava nije bilo hiljadama godina pre Kefrenove vladavine.
Za razliku od piramida, postoji i pretpostavka da Sfingu nisu u potpunosti izgradili drevni Kemićani već su pustinjski vetrovi oblikovali njen prvobitni oblik, a ljudska ruka kasnije iskoristila postojeću formu i dala joj lik kakav danas ima.
Tim naučnika sa Univerziteta u Njujorku testirao je teoriju da je Velika sfinga u Gizi možda bila prirodno formirana u obliku lava, pa potom modifikovana u oblik lava s ljudskom glavom. Tim je ponovio klimatske uslove koji su postojali pre 4.500 godina, kada je Sfinga izgrađena, kako bi pokazali kretanje vetra naspram kamenih formacija. Takođe, pokazali su kako je vetar oblikovao jednu od najprepoznatljivijih kamenih statua na svetu.
Geolog Faruk El-Baz prvi je u članku u Smitsonijan Magazinu iz 1981. godine pretpostavio da Veliku Sfingu nisu u potpunosti izvajali egipatski majstori već da je prvo bila delo prirode, te da su klesari nakon pustinjskih vetrova oblikovali postojeću kamenu strukturu.
Njujorški tim je najpre stvorio minijaturne oblike reljefa nalik lavovima od gline, koristeći dinamiku fluida i otkrio da je moguće da je oblik stene inspirisao Egipćane da stvore Sfingu. Njihov rad je prihvaćen i objavljen u časopisu Physical Review Fluids.
Sfinga je mitološko biće sa telom lava i ljudskom glavom, a može imati i krila orla, u zavisnosti od toga da li je prikazana u egipatskoj ili grčkoj mitologiji. Velika sfinga u Egiptu je najpoznatiji i najraniji primer u umetnosti. Poznato je da je ona portretna statua kralja, a pravljenje sfingi kao kraljevskih portreta nastavljeno je kroz istoriju. U južnom Egiptu, u blizini Luksora, pre koju godinu otkrivena je sfinga slična ovoj u Gizi.
Prvi je geolog Faruk El-Baz u članku u Smitsonijan Magazinu iz 1981. godine pretpostavio da Veliku Sfingu nisu u potpunosti izvajali egipatski majstori, već da je prvo bila delo prirode, te da su klesari nakon pustinjskih vetrova oblikovali postojeću kamenu strukturu. |
Jedro i “šiveni brodovi”
Već je napred rečeno da je Imhotep kao lekar postavio temelje medicine. Stari Egipćani su poznavali anatomiju, imali hirurške instrumente i vršili operacije. Pravili su pastu za zube (jedan od pronađenih recepata za zubnu pastu sadrži kao sastojke kamenu so, osušeni iris i malo bibera). Poznavanje geometrije je bilo ključno za geodetska merenja zemljišta posle poplava. Kalendar od 365 dana + 5 dana koje su dodavali na kraju godine služio im je za predviđanje godišnjih poplava, poljoprivredu i gradnju monumentalnih građevina.
Prinos starih Egipćana svetskom fondu znanja, posebno u oblastima brodogradnje, logistike i navigacione tehnologije, predstavlja temelj na kojem je izgrađen kasniji antički i moderni svet. Igrali su važnu ulogu u razvoju mediteranske pomorske tehnologije, uključujući brodove i svetionike. Drevni Egipćani su prvi izgradili daščane čamce, a jedan od najrevolucionarnijih izuma koji je potekao iz doline Nila jeste jedro. O tome podvodni arheolog Darko Kovačević kaže:
- Pronalazak jedra nije bio slučajan, već direktan odgovor na specifičnu geografiju Egipta. Nil teče od juga ka severu, dok najdominantniji vetrovi u regiji duvaju sa severa ka jugu. Ova prirodna simetrija omogućila je Egipćanima savršen transportni sistem: rečna struja ih je nosila nizvodno ka Mediteranu, dok su uz pomoć jedra i severnog vetra mogli lako da se kreću uzvodno ka jugu i unutrašnjosti Egipta. Bez jedra, masovna trgovina i transport protiv struje Nila bili bi gotovo nemogući.
Egipćani su se suočavali sa velikim izazovom nedostatka kvalitetnog drveta. To ih je primoralo na izuzetnu inženjersku kreativnost koja je svoj vrhunac dostigla u tehnici “šivenih brodova”. Za razliku od kasnijih antičkih konstrukcija, Keopsov brod (Staro carstvo, oko 2500. pne) konstruisan je gotovo isključivo koristeći stotine metara konopaca od vegetabilnih vlakana, kaže Kovačević..
Daske od kedra imale su koso izbušene kanale kroz koje su provlačeni konopci, doslovno vezujući brod u jednu funkcionalnu celinu. Ova tehnika nije bila samo plod nedostatka metala, već napredno rešenje: kada bi drvo u vodi nabubrilo, konopci bi se dodatno zategli, stvarajući nepropusnu i fleksibilnu konstrukciju sposobnu da izdrži torzione sile otvorenog mora, objašnjava Kovačević, nalašavajući da Keopsov brod predstavlja jedan od najvažnijih arheoloških nalaza XX veka. Otkrio ga je 1954. godine egipatski arhitekta i arheolog Kamal el-Mallakh, u hermetički zatvorenoj jami od krečnjačkih blokova neposredno uz Veliku piramidu. Iako je pronađen rastavljen u 1.224 dela, brod je bio savršeno očuvan. Prvu rekonstrukciju i detaljno naučno istraživanje predvodio je restaurator Hajmed Jusef Moustafa, kojem je trebalo više od deset godina da ponovo „sastavi“ ovu ogromnu 3D slagalicu bez korišćenja modernih vezivnih sredstava.
SVETIONIK NA FAROSU |
U helesnističkoj epohi starog Egipta, pod dinastijom Ptolemejida, aleksandrijska luka je postala epicenter tadašnjeg sveta, a svetionik na ostrvu Faros (završen oko 280. pne) bio je krunski dokaz spoja egipatske monumentalnosti i helenističke nauke. Prema savremenim rekonstrukcijama i podvodnim istraživanjima koje je vodio Žan-Iv Emperer (Jean-Yves Empereur), svetionik je bio visok između 110 i 130 m, izgrađen u tri nivoa: kvadratna osnova, osmougaoni središnji deo i kružni vrh sa statuom Zevsa ili Heliosa.
- Najfascinantniji deo bila je primena napredne geometrijske optike. Na samom vrhu, kontinuirana vatra bila je pojačana sistemom velikih konkavnih ogledala, verovatno od poliranog metala, koja su svetlost reflektovala na udaljenost od preko 50 km. Ovo nije bio samo vizuelni marker, već prvi naučni instrument za navigaciju koji je koristio zakone katoptrike (nauke o odbijanju svetlosti) kako bi povećao bezbednost plovidbe. Inženjerska kompleksnost se ogledala i u unutrašnjosti gde je postojali rampa za transport goriva pomoću teglećih životinja i hidraulični mehanizmi koji su olakšavali podizanje do samog svetionika, kaže Darko Kovačević koji je učestvovao u kampanjama istraživanja podmorja antičke Aleksandrije.
Farski svetionik je takođe bio na listi sedam svetskih čuda antike. Osvetljavao je put mnogim brodovima koji su trgovali s Aleksandrijom. Uništen je u zemljotersu u XIV veku. |
- Tehnika „šivenja“ broda konopcima od biljnih vlakana, kaže D. Kovačević, bila je svesna inženjerska odluka. Daske su imale koso izbušene kanale (paralelne sa ivicom) kroz koje su prolazili konopci, omogućavajući da se trup zategne i postane vodonepropusan tek kada drvo nabubri u kontaktu sa vodom. Ova „šivena“ konstrukcija pružala je brodu neophodnu elastičnost da izdrži pritiske morskih struja i vetrova koje bi kruta, ekserima zakucana struktura verovatno dovela do pucanja. Iako je Egipat oskudevao u visokokvalitetnom drvetu, Keopsov brod nije napravljen od lokalnih sirovina poput akacije već od dragocenog libanskog kedra. Egipćani su drvo uvozili morskim putem iz luke Biblos, što ukazuje na to da je izbor materijala vođen željom za vrhunskim kvalitetom.
Tehnološki pomak dogodio se nekoliko vekova kasnije, što jasno vidimo na nalazištima iz Srednjeg kraljevstva, pre svega na brodovima iz Dašura (XII dinastija, oko 1850. pne). Na ovim plovilima arheolozi su dokumentovali prelazak na složeniju upotrebu žlebova i drvenih zakivaka (klinova). Umesto oslanjanja samo na konopce, egipatski brodograditelji su počeli da koriste duboke useke (žlebove) u koje su ubacivani drveni elementi u obliku “lastinog repa” i fiksirani vertikalnim drvenim zakivcima. Ovakav sistem omogućavao je da daske budu čvrsto fiksirane jedna za drugu, smanjujući pomeranje trupa pod teretom.
Izvor znanja i civilizacije
- Možda najneverovatniji aspekt egipatske tehnologije otkriven je na lokalitetu Marsa Gavasis (Wadi Gawasis). S obzirom na to da obala Crvenog mora nije imala drvnu građu, Egipćani su koristili prednost svoje brodograditeljske tehnike za neverovatan logistički poduhvat. Brodovi su građeni u dolini Nila, zatim su rastavljani na označene delove i na leđima magaraca prenošeni stotinama kilometara kroz pustinju. Tehnika zasnovana na konopcima i lako rastavljivim drvenim spojevima omogućavala je da se ovi brodovi brzo ponovo sklope na obali mora, obave ekspediciju, a zatim ponovo rastave i sačuvaju u pećinama.
U pećinama Marsa Gavasisa pronađeni su originalni konopci i daske sa natpisima koji potvrđuju uspešno povezivanje Nila i udaljenih trgovačkih luka kroz ovaj “rasklopivi” sistem. Za vreme vladavine kraljice Hatšepsut u XV v. pne, ovi kapaciteti su iskorišćeni za organizovanje slavne ekspedicije u zemlju Punt. Reljefi u hramu Deir el-Bahri prikazuju flotu koja je mogla da ponese ogroman teret, od egzotičnih životinja do stabala tamjana.
Nisu satari Eipćani samo tehničkim pronalascima, graditeljskom veštinom, konstrukcijom brodova, higijenskim sredstvima uticali na okolne narode sa kojima su trgovali, ratovali, imali druge veze. Oni su i svojim običajima, verovanjima, misterijama, filozofskim idejama, pogledom na svet i čovekovo mesto u kosmosu, pesničkim delima oblikovali antičke civilizacije koje će ih naslediti.
Zanimljivo je napomenuti da su Grci doživljavali Egipat kao “vrelo svih znanja”, o čemu svedoče Tales iz Mileta, Pitagora, Herodot, Platon, o njegovim misterijama neoplatoničar Porfirije, biograf Plotinov. Pitagora je u potrazi za mudrošću, proveo neko vreme u egipatskoj Tebi i posle dužeg odijanja dobio pristup “Izidinom misterijumu”. U toj školi upoznao je egipatsko učenje o svetoj geometriji i filozofiji brojeva, koja će ga proslaviti.
E. Malkovski daje vanredne primere tih grčko-egipatskih veza i preuzimanja. Reč filozofija, veli, potiče od philo, što je povezano s egipatskim izrazom koji znači "sin egipatske kulture". Na drugom mestu, on kaže da su stari Grci (Heleni) kojima “svijet Zapada pripisuje zasluge za nastanak modernoga društva”, svoju reč “nature dobili od egipatske riječi neter, prihvativši drevno egipatsko poučavanje da nema odvajanja prirode (nature) od božanskoga”. Herodotova istorija još eksplicitnija: Imena svih bogova bila su poznata u Egiptu od početka vremena.
O vezama Grka i Egipćana tokom prvog milenijuma pne, M. Bernal u svojoj trilogiji Black Athena (Crna Atina), tom 1, „Fabrikovanje antičke Grčke, 1785–1985” (1987) govori o tome kako su akademici Zapada u XIX i XX veku izmislili ulogu stare Grčke kao začetnika civilizacije. U drugom delu opisuje arheološke i pisane dokaze koji pokazuju da je drevni Egipat istinski izvor znanja i civilizacije. Premda se svi naučnici ne slažu s njegovom tezom, zaključuje E. Malkovski, jasno je da je veza doista postojala i da su drevni Egipćani uticali na početke razvoja grčke države. Prema njegovim rečima, Bernalova Crna Atina je uspela da ogoli rasističke i političke motive u recepciji i vrednovanju stare Grčke u novijoj zapadnoevropskoj kulturi.
- Naučnici su razmišljali o najrazličitijm mogućnostima, počev od toga da kvantnu mehaniku treba modifikovati, da ona u stvari i nije unitarna, pa do toga da čak i u klasičnom domenu treba modifikovati opštu teoriju relativnosti, ali bi to značilo napuštanje dobrog dela teorije struna, jer smo rekli da nas teorija struna prisiljava da u klasičnom limesu prihvatimo opštu relativnost. Bilo je pokušaja da se pokaže da će se zračenje pre ili kasnije zaustaviti, da na kraju taj mali ostatak koji prestaje da zrači čuva svu informaciju. Ali i to bi narušilo neke zakone, pre svga, Busovu granicu, koliko informacija najviše može da sadrži objekat određene veličine. A i nejasno je koji bi to bio mehanizam koji zračenje prekida. Bilo je pokušaja da se uvedu suptilne korelacije u Hokingovo zračenje, tj. da se pokaže da je Hokingovo izvođenje samo približno tačno i da zračenje zapravo i nije u potpunosti termalno. Ni tu se nije daleko stiglo.
PRVE KNJIŽEVNE TVOREVINE |
|
Egipćani, graditelji piramida, stvorili su bogatu književnost posvećenu smrti. Ovi tekstovi, posvećeni bogovima i umrilima javljaju se kao prve tvorevine, i za njih nije bilo uzora, kaže autor Larusove enciklopedijske odrednice o staroj egipatskoj književnosti. Posle njih, malo-pomalo nastaju tekstovi intimnijeg tona, u kojima se primećuje buđenje lične svesti. Iz stare egipatske poezije preuzeo je rimski pesnik Horacije motiv Exegi monumentum aere perrenius/ realique situ pyramidum altius (Podigao sam sebi spomenik trajniji od tuča i viši od carskih piramida...) koji će vekovima kasnije naći odjeka i u evropskom pesništvu, pa i u Njegoševoj pesmi o svom učitelju Simi Milutinoviću Sarajliji.
Najstarije tvorevine svetske književnosti jesu čuveni Tekstovi piramida, skup formula namenjenih da “obezbede kraljev život posle smrti”; te sentencije, u dugim kolonama vrlo brižljivo rađenih hijeroglifa urezani su po zidovima grobnica faraona s kraja V i iz VI dinastije (otprilike 2400 do 2200 pne).
Iz vremena Novog (1580 do 1085 pne) imamo Knjigu mrtvih na papirusima, u kojoj se pored lepo ispisanih “fomula za vaskrsenje”, pojavljuju i teološke rasprave stručnog karaktera. Sveštenici izlažu nastavu u velikim centrima kao što su Heliopolj i Hermopolj, “u kojima se stvarala misao starog Egipta”. Ideje o Logosu, jednom bogu, svetom trojstvu, vaskrsenju, besmrtnosti duše i druge potekle su iz “egipatske škole smrti”.
Knjiga mrtvih, kaže Marko Višić, njen prevodilac na srpski, kao i prethodne, Knjiga piramida i Knjiga sarkofaga, posvedočuju da su “drevni Egipćani odlično poznavali sfere duhovnog, metafizičkog i apstraktnog, što im se često odricalo”. U svom ogledu uz prevod Duhovni i vjerski život drevnih Egipćana nalazi potrebnim da istakne: “Zar, pitam se, njihov genij nije iznjedrio jedno od najvećih čudesa starog svijeta, genije koji je oduvjek misli i govoru pridavao veliku moć po njihovoj maksimi da Riječ stvara sva djela prije djela ruku” (Knjiga mrtvih, 1982, 20). |
Najzad, pojavila se ideja magličastih lopti (fuzzballs), gde u stvari crne rupe i ne postoje, već zapravo imamo veoma komplikovane kvantne objekte, koji iz daleka izgledaju kao crne rupe, ali kad im se približimo vidimo da nema horizonta događaja, ni singularnosti unutra. Imamo samo veoma komplikovano ali potpuno glatko, konačno rešenje teorije struna, dok crna rupa ostaje samo gruba klasična aproksimacija.
U okviru ove paradigme konstruisana su možda najkomplikovanija rešenja teorije struna i mada bih rekao da u svetlu najnovijih istraživanja, ideja o magličastim loptama pada u vodu, ona je ipak inspirisala ono što je na neki način pravilan put, do čega se došlo tokom poslednjih pet-šest godina, a to je činjenica da kvantni efekti mogu promeniti topologiju prostorvremena. Topologija je matematička disciplina koja se bavi osobinama koje ne zavise od dužina i od uglova već samo od globalnog oblika, odnosno osobinama koje ne zavise od savijanja, rastezanja i drugih neprekidnih transformacija.
Klasično, navikli smo da prostorvreme ne smatramo topološki trivijalnim, obično smatramo da nema rupa, nema tunela, nema granica, osim eventualno beskonačnosti. U teoriji struna pokazuje se da su moguća topološki netrivijalna rešenja - tzv. crvotočine. Obično se crvtočine doživljavaju kao neka vrsta prečice kroz prostor, kao da imamo neki tunel kroz koji se može stići alternativnim putem između dve tačke.
Takva rešenja se mogu konstruisati, ona imaju veze sa kvantnom teleportacijom i zanimljiva su na svoj način, ali za problem informacija crnih rupa relevantna su još apstraktnija rešenja - euklidske crvotočine.
| SEKSUALNE ČARI |
|
Nedavno su dešifrovani papirusi iz trećeg stoleća, čiji tekst opisuje seksualne čari koje željene osobe mogu naterati da se zaljube u onoga ko ih baci. U jednoj čari pozivaju se bogovi da pale srce žene dok ne zavoli muškarca, u drugoj se žena začarava kako bi muškarcu dopustila da joj radi što želi. |
Ako su one prve prostorne i zaista se mogu zamisliti u stilu pojedinih naučnofantastičnih romana, gde možemo uroniti u neki tunel i prečicom se naći u nekoj udaljenoj tački, kod ovih drugih tunel treba zamisliti ne u prostoru, već prostorvremenu. To znači da se, kad izađemo iz tunela, nađemo ne samo u drugoj tački prostora, nego i u nekoj sasvim drugoj epohi vremena.
- Stvar je dosta apstraktna i nije baš jasno kako je intuitivno predstaviti. Međutim, čini se jasnim da je u pitanju veliki prodor, koji je načinjen 2019, i koji nas još uvek protresa: zamisao da crna rupa koja zrači mora da sadrži i takva, crvotočna rešenja. I štaviše, pošto se radi o kvantnoj teoriji, gde imamo amplitude verovatnoća pojedinih rešenja, treba sabrati sva moguća rešenja, kako ona topološki trivijalna tako i ona netrivijalna, sa crvotočinama, i kada sve saberemo, dobijemo da se informacija održava. Drugim rečima, previd je bio u tome da crna rupa koja zrači nije jedna lopta ili elipsoid, već da imamo i rešenja koja spajaju različita prostorvremena, koja takođe nose deo informacije i treba ih sve uzeti u obzir da bi se pokazalo da kvantna mehanika ostaje da važi. Ono što više ne važi jeste naša topološka intuicija o prostorvremenu, odnosno intuicija o topološki trivijalnom prostorvremenu.
M. Rajković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
