TEMA BROJA
Z.Š.
Dronovi / Podvodna istraživanja
Tamo gde čoveku nije moguće
Otkrićem olupine „Titanika“ 1. septembra 1985. Godine, na dubini od 3800 m, uz pomoć vučnog sonara sa bočnim skeniranjem, pod nazivom SAR i daljinski upravljanog robota „Argo“, bilo je jasno koliko je velika važnost takvih uređaja. U periodu nakon tog događaja, konstruisan je veliki broj pomorskih dronova sa širokim dijapazonom namene, pogona i načina upravljanja, ali su se izdvojile dve osnovne vrste: površinski i podvodni dronovi.
Ilustracija Titanika |
Automatska površinska plovila za navigaciju koriste GPS, kamere, radarske i lidar uređaje, sa pogonima na benzinske i dizel motore, baterije, vetar i kombinaciju svega navedenog. Najviše se upotrebljavaju za mapiranje, meteorologiju, potragu i spasavanje, ali imaju i značajnu ulogu u okeanografskim merenjima, nadzoru, izviđanju i zaštiti važnih objekata od opasnosti sa mora. Svakako najpoznatiji površinski dron je Saildrone Explorer sa trupom dužine 7 m i visokim krilastim jedrom na kome se nalaze solarni paneli i baterije za napajanje sistema. Opremljen je GPS i inercijalnom navigacijom, satelitskim komunikatorima, kamerama i meteorološkim senzorima, a za njegovo kretanje zaduženi su posebni računari za autonomno upravljanje. Može da ostane na moru veoma dugo koristeći vetar i napajanje solarnom energijom za kretanje - do danas je upisao više od 2,5 miliona pređenih i skeniranih nautičkih milja. Ovaj dron se proslavio 30. septembra 2021. godine, kada je poslat direktno u srce uragana Sem, gde je izmerio trajni vetar jačine 40,5 m/s i udare od 203 km/h, kao i talase veće od 14 m.
Daljinski upravljivi roboa „Argo” |
Posebno je bio zanimljiv snimak kamere koja pokazala kako izgleda površina okeana u centru oluje četvrte kategorije. Nakon ovog uspeha, razvijen je i napredniji dron, imena Saildrone Surveyor, dužine do čak 22 m i visinom jedra od 13 m, sa potpunom autonomijom rada do 100 dana. U svom radu koristi najsavremenije sonare i radare, kao i kamere i najrazličitije senzore i zahvaljujući tome je uspešno mapirao 6400 kvadratnih nautičkih milja morskog dna, od San Franciska do Honolulua za samo 28 dana.
Ilustracija inspirisana "Saildrone Surveyorom" |
Sam svoj čovek
Možda i najzanimljiviji površinski dron MAS400-Mayflower, u stvari je bespilotni i potpuno autonomni brod-trimaran, sposoban da samostalno pređe okean, donosi odluke i prikuplja potrebne naučne podatke bez pomoći čoveka. Kao projekat kompanija Promare i IBM, a opremljenо sistemom za autonomnu navigaciju kojim upravlja veštačka inteligencija, ovo plovilo je 2022. godine krenulo iz engleskog grada Plimuta, prešlo Atlantik i, posle 40 dana, uplovilo u grad Plimut u američkoj državi Masačusets. Sliku sa kamere ili radara, analizirala bi veštačka inteligencija koja bi procenila rizik i samostalno donela odluku o eventualnoj promeni kursa. Pogonski sistem je, tokom čitavog puta, napajan iz specijalnih baterija sa solarnim panelima. Uspeh njegove misije je da je pokazao da u budućnosti može doći do pravljena čitave flote koja bi prevozila putnike i terete. To dokazuje i američki vojni program kojim se veliki komercijalni brodovi pretvaraju u autonomne platforme. Do sada su preuređena četiri broda i to: „Rendžer“, „Mariner“, „Nomad“ i „Vangard“. Poslednji je jedini koji je posebno projektovan od kobilice naviše, upravo zarad samostalnog obavljanja opreacija.
Ilustracija "MAS400-Mayflowera" |
Francuski inženjeri su razvili površinski dron nazvan „Driks“ sa dizel motorom i ciklusom rada od 10 dana, čiji je glavni zadatak da sonarom skenira reljef dna i istražuje grebene, objekte i olupine. Takođe, prikuplja podatke o temperaturi, salinitetu, dubinama i morskim strujama. Drix ima veoma važnu sposobnost, a to je mogućnost komunikacije i navigacione reference sa podvodnim robotom, što je i te kako važno jer pod vodom GPS pozicioniranje ne funkcioniše.
Francuski površinski dron „Driks” |
„Ruke u tamnim dubinama“
Kada je reč o uređajima koji operišu ispod površine mora, izdvajaju se tri vrste i to daljinski upravljani, autonomni i takozvani glajderi. Prva vrsta je kablom povezana sa komandnim brodom preko koga ostvaruje komunikaciju i napajanje električnom energijom koju koristi za rad operativnih sistema i kretanje. Kod autonomnih dronova nema kabla, već je opremljen svim potrebnim uređajima za izvršenje programiranih zadataka. Glajderi, umesto stalnog korišćenja propelera, takoreći klize kroz vodu menjajući uzgon i težinu, te na taj načim konstantnim promenama dubine mogu ostati pod vodom i mesecima, trošeći vrlo malo energije.
"Slocum electric glider" |
„Vuds Hol ROV Džejson” |
Svakako najpoznatiji daljinski upravljani podvodni dron je čedo Okeanografskog instituta „Vuds Hol“ u SAD, nazvano „Džejson“, koji je sa matičnim brodom vezan elektro-optičkim kablom i kome potisnici omogućavaju kretanje u svim pravcima. Ipak, najvažniji njegov deo su ruke, kojima operateri uzimaju uzorke stena, vode i organizama, manipulišu predmetima i instrumentima. Posebno se proslavio ispitivanjem hidrotermalnih izvora i proučavanjem živog sveta na dubinama bez prisustva svetlosti. Sposoban je da izdrži pritisak od čak 650 atmosfera i da se spusti na dubinu od 6500 m. Svojim otkrićima, „Džejson“ je pokazao da nije samo pokretna kamera i lopata već uređaj opremljen brojnim senzorima, tako da mu najviše odgovara epitet male pokretne laboratorije. Inače, prvi je uspeo da uđe u olupinu „Titanika“.
Institut „Vuds Hol“ je razvio i najpoznatije autonomne podvodne dronove serije „Remus“, koji su korišćeni za istraživanja na velikim dubinama, kao i dronovi „Blufin-21“ i „Orfeus“, koji su učestovovali u pronalaženju nestalog malezijskog putničkog aviona MH370 i Marijanskog rova. Svi oni samostalno obavljaju postavljeni i programirani zadatak, bez pomoći čoveka.
Istu namenu kao i svi pomenuti uređaji imaju i takozvani „glajderi“, kod kojih je osobenost sam način kretanja kroz morska prostranstva. Naime, oni uz minimalan utrosak energije za pokretanje propelera i sa pomerenim centrom mase, izranjajući povećavaju plovnost, dok je ponirući smanjuju i, poput jedrilica u vazduhu, praktično jezde kroz vodu. Na taj način mogu mesecima da ostanu pod vodom i da prevale i hiljade kilometara tokom svoje misije.
Jasno je da se pomorski dronovi najviše razvijaju i koriste u vojne svrhe i to sa najrazličitijim zadacima, od izviđačkih i špijunskih pa do intendantskih i borbenih. Tendencija je sve većeg upliva veštačke inteligencije u njihovom radu ali i usavršavanja tehnologija koje će poboljšati njihov rad i povećati upotrebu u uslovima koji za ljude nemogući.
Z.Š.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
