KINOLOGIJA

D.M.

Dobrobit pasa kroz prizmu antropomorfizma

„Pet sloboda“ kao rešenja

Dobrobit životinja je složena i višeslojna tema sa naučnim, etičkim, ekonomskim, kulturnim, društvenim, verskim i političkim dimenzijama. Poslednjih decenija nalazi se u fokusu stručne i šire javnosti, a čini se da će tamo i ostati. Dobrobit životinja predstavlja složen istraživački i društveni domen u kom se ukrštaju biologija, veterinarska medicina, etika, sociologija i ekonomija. U savremenim društvima, naročito u urbanim sredinama, odnos čoveka prema kućnim ljubimcima prolazi kroz značajnu transformaciju. Paralelno sa demografskim promenama - padom nataliteta, porastom broja samačkih domaćinstava i intenzivnom urbanizacijom - raste i emocionalno ulaganje u odnos sa životinjama.

„Iako su teme poput naglog porasta različitih vrsta kućnih ljubimaca, industrijskog uzgoja životinja i upravljanje populacijama lutalica u fokusu javnosti, dobrobit pasa se sve češće razmatra kroz prizmu promenjenog odnosa čoveka prema njima. Savremeni vlasnik sve češće projektuje sopstvene emocionalne potrebe na ljubimca. Međutim, dobrobit psa se ne može zasnivati isključivo na subjektivnom doživljaju vlasnika, već mora biti utemeljena na biološkim i etološkim činjenicama”, kaže  prof. dr Radmila Resanović, sa Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu
Prema definiciji Svetske organizacije za zdravlje životinja, dobrobit podrazumeva fizičko i mentalno stanje jedinke u odnosu na uslove u kojima živi i ugine. Ovaj koncept se tradicionalno operacionalizuje kroz model „pet sloboda“, koji uključuje odsustvo gladi, žeđi, bola, straha, stresa i neadekvatnih uslova sredine. Ipak, savremena istraživanja ukazuju na ograničenja ovog modela.
„Dobrobit nije statična kategorija. Njena procena zavisi od vrste, individualnih karakteristika ljubimca i konteksta u kojem živi. Kod pasa, kao visoko socijalne vrste, dodatnu složenost unosi intenzivna interakcija sa čovekom. Zbog toga se dobrobit sve češće posmatra kao kontinuum podložan stalnim promenama, a ne kao statični skup jasno definisanih kriterijuma”, objašnjava profesorka Resanović.

Pas sa osećajem krivice

Jedan od ključnih faktora koji oblikuju savremeni odnos prema psima jeste antropomorfizam - kognitivni proces pripisivanja ljudskih mentalnih stanja i namera drugim živim bićima. Ovaj fenomen ima evolutivnu osnovu jer omogućava brzu interpretaciju socijalnih signala u okruženju.
„Bihejvioralno posmatrano, antropomorfizam predstavlja projekciju ljudskih emocionalnih i kognitivnih obrazaca na životinje, odnosno kućne ljubimce. Problem nastaje kada takva interpretacija dovodi do pogrešnog razumevanja ponašanja psa. Primer za to je, recimo, naša percepcija da pas ima osećaj krivice - pas koji pokazuje submisivno ponašanje nakon ukora ne manifestuje moralnu emociju već reaguje na prethodno naučene signale na ponašanje vlasnika u datoj situaciji”, navodi profesorka Resanović.
Razvoj intenzivne emocionalne veze između čoveka i psa ima i jasnu neurobiološku osnovu. Interakcija sa psom dovodi do povećanog lučenja oksitocina, neuropeptida koji ima ključnu ulogu u formiranju socijalnih veza, uključujući odnos roditelj-dete. Ovaj mehanizam doprinosi formiranju „pet parentinga”, u kojem vlasnik preuzima ulogu roditelja, a pas status deteta. Iako takav odnos može povećati nivo brige i pažnje, on istovremeno nosi rizik od pogrešnog zadovoljavanja potreba životinje.

„Sa stanovišta dobrobiti, antropomorfizam ima ambivalentan karakter. Sa jedne strane, povećava empatiju i motivaciju za pružanje nege. Sa druge strane, može dovesti do sistematskih grešaka u proceni potreba pasa. Preterani antropomorfizam rezultira zanemarivanjem specifičnih bioloških potreba. Na primer, povećan unos hrane iz emocionalnih razloga vodi ka gojaznosti, dok ograničavanje kretanja utiče na razvoj mišićno-koštanog sistema i obrasce ponašanja, uz niz primera”, ističe profesorka Resanović.
Dodatni problem predstavlja tzv. „humanizacija okruženja“ - oblačenje pasa, korišćenje parfimisane kozmetike ili organizovanje rituala poput proslava rođendana, koji nemaju funkcionalni značaj za ljubimca, ali mogu izazvati stres ili senzornu preopterećenost. Posebno važan aspekt je ograničavanje prirodnog ponašanja, poput eksplorativnog ponašanjanja koje uključuje dugotrajno njuškanje i predstavlja ključni element mentalne stimulacije kod pasa. Njegovo ograničavanje može dovesti do frustracije i razvoja problema u ponašanju.

„Antropomorfizam ne utiče samo na psa već i na vlasnika. Uticaj društvenih mreža i komercijalnih sadržaja često stvara idealizovane standarde brige o ljubimcima, što može dovesti do osećaja krivice i anksioznosti. Hronični stres kod vlasnika reflektuje se i na psa. Preterana emocionalna vezanost povećava rizik od separacione anksioznosti i smanjuje sposobnost životinje za samostalno funkcionisanje“, ističe prof. dr Radmila Resanović sa Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.
Optimalan pristup podrazumeva balans između emocionalne povezanosti i poštovanja bioloških potreba psa. Dobrobit psa je najviša kada ima stabilno i predvidivo okruženje: adekvatnu ishranu, odgovarajuć u veterinasku negu, redovnu fizičku aktivnost, mogućnost istraživanja i kontrolisanu socijalnu interakciju.”

D.M.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"