TEMA BROJA

D.M.

Robotika / Miomir Vukobratović

Pionir robotike u svetu

U Muzeju nauke i tehnike je 21. maja predstavljeno englesko izdanje monografije „Miomir Vukobratović: Pionir robotike“. Prošle godine je objavljeno srpsko izdanje, koje je na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga nagrađeno posebnim priznanjem za doprinos u oblasti nauke.

Knjigu „Miomir Vukobratović: Pionir robotike“, u izdanju Muzeja nauke i tehnike i „Službenog glasnika“, priredio je Ivan Stanić, viši kustos ovog muzeja, a autori su nekadašnji saradnici profesora Vukobratovića iz zemlje i sveta. Monografija predstavlja sveobuhvatni prikaz života, naučnog opusa i ličnosti akademika Miomira Vukobratovića (1931-2012), pionira svetske robotike, jednog od osnivača čuvene Beogradske škole robotike i jednog od najznačajnijih srpskih naučnika 20. i 21. veka. Knjiga objedinjuje dokumentovane podatke o njegovoj bogatoj naučnoj karijeri dužoj od pet decenija. Posebno se ističe njegov rad „o tački nula momenta“ iz 1969. godine, gde je dao teorijski model kretanja humanoidnog robota, zahvaljujući kome je kod njih rešen problem održavanja ravnoteže u pokretu.
„Ova publikacija prevazilazi klasične okvire naučne biografije i predstavlja profesora Vukobratovića kao izuzetnu i svestranu ličnost: vrhunskog naučnika, harizmatičnog profesora i strastvenog istraživača širokih interesovanja. Istovremeno, čitalac upoznaje profesora Vukobratovića i kao izuzetnog pedagoga i mentora, koji je svojim znanjem, radnom etikom i ličnim primerom, oblikovao generacije mladih istraživača, ali i kao čoveka izražene umetničke senzibilnosti: ljubitelja muzike, pozorišta i vrsnog violinistu. Ova knjiga je namenjena svima koji vole inspirativne priče o izuzetnim ličnostima, inovatorima i vizionarima, ali i onima koji žele da razumeju kako znanje, radoznalost i istrajnost mogu da menjaju svet. Istovremeno, monografija počiva na temeljnoj naučnoj osnovi i sadrži kompletnu, sistematizovanu bibliografiju profesora Vukobratovića, što je čini dragocenim i pouzdanim izvorom za istraživače, studente i stručnu javnost“, navodi u uredničkoj preporuci, Gordana Petković Srzentić.
Profesor Miomir Vukobratović je rođen u selu Botoš, kraj Zrenjanina. Osnovne studije je završio na Vazduhoplovnom odseku Mašinskog fakulteta u Beogradu, a potom se zaposlio u Vazduhoplovno-tehničkom institutu, gde je od 1958. do 1964. radio kao samostalni konstruktor. Doktorsku disertaciju iz oblasti dinamike flatera, kritičnih oscilacija vazduhoplovnih konstrukcija, odbranio je 1964. na matičnom fakultetu. Početkom 1965. je prešao u Institut „Mihajlo Pupin“ u Beogradu, gde je postao rukovodilac Laboratorije za robotiku (kasnije Centar za robotiku). Tu je započeo i najplodniji period njegovog naučnog i istraživačkog rada.
Drugu doktorsku disertaciju (po pozivu), koja se bavila pitanjima dinamike, stabilnosti i upravljanja antropomorfnim mehanizmima, odbranio je 1972. u Moskvi, na Institutu za mašinske nauke tadašnje Akademije nauka SSSR. Bio je redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, redovni član SANU i desetina nacionalnih i stručnih akademija u svetu. Dobitnik je najviših nacionalnih priznanja. Među brojnim međunarodnim priznanjima, ističe se najviše svetsko priznanje u oblasti robotike - nagrada „Jozef Engelberger“ za primenjena istraživanja i edukaciju, koju mu je 1996. dodelila Asocijacija američke robotske industrije (RIA).
Tokom svoje plodne naučne karijere, samostalno ili u saradnji, objavio je više od tri stotine naučnih radova u prestižnim međunarodnim časopisima, kao i više od četiri stotine radova u zbornicima radova sa međunarodnih simpozijuma, konferencija i kongresa. On je najcitiraniji naučnik u oblasti tehničkih nauka na prostoru nekadašnje Jugoslavije, i jedan od najcitiranijih svetskih stručnjaka u oblasti robotike.
Autor je ili koautor velikog broja monografija i udžbenika, među kojima se izdvajaju tri udžbenika na engleskom jeziku u izdanju Springer-Verlag, 15 istraživačkih monografija na engleskom (izdavači: Springer-Verlag, Elsevier, Kluwer i World Scientific Publishing), od kojih su četiri prevedene na ruski, tri na japanski, a četiri na kineski jezik. Osim toga, profesor Vukobratović je po pozivu objavio i 12 poglavlja u monografijama i stručnim priručnicima iz oblasti robotike, na engleskom jeziku. Posebno se izdvaja monumentalna monografska serija u sedam tomova, pod naslovom „Naučni osnovi robotike” (Scientific Fundamentals of Robotics), objavljivana između 1982. i 1989. u izdanju Springer-Verlag, a koja se smatra prvom i do danas najobimnijom monografskom serijom iz oblasti robotike u svetu.             Osim naučnog rada, bio je izuzetno angažovan u nastavnom radu. Uglavnom je držao poslediplomske kurseve iz oblasti robotike, širom bivše Jugoslavije, a u Nišu je izvodio i nastavu na osnovnim studijama. Kao mentor i naučni rukovodilac, ostavio je snažan trag u akademskoj zajednici - pod njegovim mentorstvom odbranjeno je 29 magistarskih i 26 doktorskih disertacija, čime je oblikovao generacije mladih naučnika i istraživača.

D.M.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"