OKO PLANETE

Visina planina

Ne više od 9.000 m

Mont Everest, najviša tačka na planeti, porasla je na 8.849 m i - svake godine poraste za nekoliko milimetara! Teoretski, kako su pokazale neke ranije studije, planina bi mogla da dostigne čak 45.000 m! Ali, u praksi, to je nemoguće. Prema mišljenju naučnika, postoji prirodna granica dokle planine mogu ići uvis, što određuju geološki i ekološki faktori. Recimo, planine ne mogu da postanu znatno više nego što su danas, čemu je razlog duboko u unutrašnjosti Zemlje. Na ekstremnim visinama, a naročito iznad 5.000 m, pritisak koji se vrši na stene postaje toliko veliki da one počinju da se ponašaju kao "plastična" masa, tj. umesto da ostanu čvrste i krute, stene se pod pritiskom deformišu. Drugim rečima, što je planina viša, to teže zadržava sopstvenu strukturu i stabilnost.
Nastanak Himalaja počeo je pre oko 50 miliona godina, kada su se sudarile dve tektonske ploče. Prvih nekoliko miliona godina posle tog sudara, planina je najbrže rasla. Vremenom, kada su se unutrašnje sile uravnotežile, što je planina bila viša, pritisak koji je trpela bio je veći, i to je  ograničavalo dalji razvoj. Slikovito prikazano, to je kao sa testom koje se širi po radnoj površini: što je masa veća, ona se više razliva u stranu i gubi na visini. Uprošćeno, ovo objašnjava zašto se većina vrhova Himalaja nalazi na visini od oko 5.000 m, uz izuzetke kao što su Everest i K2.
Tektonska aktivnost nije jedini factor jer priroda istovremeno deluje u suprotnom smeru. Glečeri, vetrovi i vremenske prilike neprestano vrše eroziju, odnoseći materijal sa vrhova. Posebno voda, koja u svim svojim oblicima - led, sneg ili kiša - igra presudnu ulogu u ograničavanju rasta planinskih masiva. Drugim rečima, koliko god Zemlja "gradila" planine, ona ih isto toliko "troši".
Ograničenje je i stabilnost. U nekom trenutku, planina postaje veoma strma i nestabilna, i počinje da se urušava. Neprestano uklanjajući planinsku masu, odroni i klizišta sprečavaju dalji rast u visinu.
Uvek treba imati na umu i ravnotežu koja postoji između sila koje uzdižu tlo i sila koje ga razaraju tako da ovo što danas vidimo nije slučajnost, već granica koju planeta “dopušta”.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"