VESTI IZ MEDICINE

MIKROBIOLOGIJA

Mudra priroda…

Mikroskopski pogled na samo kap barskog mulja otkriva nepregledan svet mikroba koji se međusobno bore za svoj deo resursa. Da bi stekli prednost, neki od njih svoje rivale zasipaju toksinima. Pokazuje se, međutim, da u tom svetu sićušnih, mikroskopskih bića, oni koji su miroljubiviji ponekad pobeđuju agresore, što je posebno izraženo u za njih teškim životnim uslovima. Ovo tvrde istraživači iz Centra za primenjenu matematiku američkog Kornel univerziteta, koji su proučavali „sojeve ubica“ Saccharomyces cerevisiae, vrste kvasca koja se od davnina koristi u pekarskoj industriji, i u proizvodnju vina i piva.  Preciznije govoreći, oni su se u svojim laboratorijskim eksperimentima, koristeći računarsko modeliranje, prevashodno bavili pitanjem kada je za ove mikrobe korisno da budu antagonistični, a kad im to donosi štetu.

Ispostavilo se da agresivni mikrobi imaju tendenciju da pobeđuju u idealizovanim laboratorijskim uslovima, gde su varijable strogo kontrolisane, a okruženje relativno nepromenljivo. Situacija se, pak, menja kada je okruženje surovo ili promenljivo, sa čestim poremećajima koji se ponavljaju, kao na primer kad se uklanja plak tokom pranja zuba, ili kad se redovno uzima antibiotska terapija. Istraživači su to nazvali ciklusima „buma i kraha“. U takvim okolnostima, metabolički troškovi oslobađanja toksina nisu se činili vrednim truda, jer je tada naglo narastala smrtnost svih mikroba. Drugim rečima, ukoliko su se određeni mikrobi previše fokusirali na ugrožavanje drugih, to im je oduzimalo vreme i energiju koju su mogli da potroše na sopstvena poboljšanja ili na proizvodnju više potomstva.
Ovi rezultati, objavljeni u časopisu „Zbornik radova Nacionalne akademije nauka”, mogli bi da pomognu u dizajniranju novih probiotika namenjenih lečenju infekcija.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"