VESTI IZ MEDICINE

HRONONUTRICIJA

Doručak ne treba odlagati?

Vreme dana kad uzimamo obroke, a posebno doručak,  može da utiče na dužinu životnog veka, što je kod starijih osoba posebno izraženo zbog zdravstvenih rizika koji dolaze sa starenjem. Ovo je pokazala studija američko-britanskih naučnika iz Opšte bolnice u Masačusetsu i Univerzitet u Mančesteru, nedavno objavljena u časopisu Nature, koja je kasnije doručkovanje povezala sa povećanim rizikom od smrtnosti.
Za potrebe studije, istraživači su analizirali zdravstvene podatke gotovo 3.000 odraslih Britanaca starosti između 42 i 94 godine, učesnika „Longitudinalne studije kognicije u normalnoj zdravoj starosti“, čije su navike u ishrani autori istraživanja (sa Univerziteta u Mančesteru) pratili tokom dve decenije.
„Sve je više dokaza koji upućuju na to da se ponašanje u ishrani, uključujući vreme obroka, menja sa starenjem. Vrlo mali broj ranijih studija na tu temu imao je mešovite rezultate, ali ova nova studija proširuje nalaze pružajući longitudinalne podatke koji pokazuju da vreme obroka nastavlja da se menja u starijoj odrasloj dobi. Konkretno, reč je o kasnijem doručku i večeri, dok vreme ručka ostaje stabilno (...)  Takođe, procena vremena odlaska u krevet i buđenja u odnosu na vreme tradicionalnih obroka kod starijih osoba omogućila je ispitivanje i drugih relevantnih podataka u ovoj studiji, kao što je interval od buđenja do doručka, i od večere do spavanja, što je pokazalo da se sa starenjem skraćuje interval između večere i odlaska na spavanje, nezavisno od drugih promena u spavanju“, navodi se u studiji.

Doba dana kad jedemo - što je predmet pruočavanja nauke hrononutricije - danas se smatra važnim faktorom koji utiče na metabolizam, na spavanje i na opšte zdravlje. Analiza američko-britanskih istraživača otkrila je pritom da je odlaganje obroka često povezano sa nizom bolesti ili stanja kao što su depresija, anksioznost, umor ili loše oralno zdravlje, koje starijim osobama otežava da jedu ranije, i što može da promeni opšte obrasce „tajminga“ za obroke, a posebno vreme za uzimanja doručka. Ovaj nalaz sugeriše da kasnije doručkovanje možda može da posluži i kao marker osnovnih zdravstvenih problema, pružajući lekarima i negovateljima dodatni signal o pogoršanju zdravlja tokom vremena.
Takođe, veza između pomeranja doručka za kasnije sate tokom dana, i većeg rizika od smrtnosti, ukazuje na to da vreme obroka može da odražava više od samo nekih ličnih preferencija, i da bi moglo da se poveže sa biološkim starenjem ili pogoršanjem zdravlja.
S obzirom na to da je ova studija opservacione prirode, njene nalaze je potrebno potvrditi u budućim eksperimentalnim istraživanjima. Prema navodima autora studije koje beleže američki mediji, njihov sledeći korak u ovom istraživanju biće testiranje da li prilagođavanje vremena obroka, kao što je podsticanje ranijeg doručka ili održavanje doslednih rasporeda obroka, može direktno da poboljša zdravlje i dugovečnost kod starijih osoba.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"