MATEMATIKA
Borka Marinković
Jubileji: 80 godina MI SANU
U korist znanja i održivog razvoja
Mesec maj zauzima posebno mesto u svetu matematike. Manifestacija „Maj, mesec matematike”, posvećena popularizaciji matematike i približavanju te nauke mladima i široj javnosti ove godine ima naročit značaj, budući da se održava jubilarni, petnaesti put. U maju su obeleženi važni datumi i događaji koji podsećaju na snagu matematičke misli i njen doprinos razvoju nauke, obrazovanja i društva. Posebnu simboliku nosi 12. maj, datum rođenja Iranke Miriam Mirzehai, jedine žene dobitnica prestižne matematičke nagrade - Fildsove medalje. Taj dan je proglašen Danom matematičarki i posvećen je afirmaciji žena u matematici i njihovom doprinosu razvoju ove nauke kroz istoriju.
Ovog 15. maja navršava se i osamdeset godina od osnivanja Matematičkog instituta, prvog instituta Srpske akademije nauka, sada SANU. Važni datumi za MI su mart 2021, kada je MI proglašen Institutom od nacionalnog značaja, kao i septembar 2023, kada je MI postao član ERCOM-a (European Research Centres on Mathematics), što je važno priznanje njegovom naučnom doprinosu na evropskom nivou.
Najveće priznanje MI je Povelja koja se dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju Instituta i matematike u Srbiji. Ona je na Svečanoj sednici dodeljena prof. dr Radetu Živaljeviću i prof. dr Nedi Bokan. Dodeljene su i zahvalnice pojedincima i institucijama. Tom prilikom, prisutnima su se obratili akademik dr Stevan Pilipović, predsednik naučnog veća, akademik dr Teodor Atanacković, predsednik Upravnog odbora, i dr Zoran Ognanović, direktor.
Godine 2021. u MI su osnovana tri sektora. Rukovodilac sektora za matematiku dr Silvia Gilezan predstavila je aktivnosti ove jedinice: oblasti istraživanja, projekte fonda za nauku od kojih su PrometAI (Logical Fondations for Probabilistic Methods in AI) i AT-MATADOR (Digital Operational Reserch ) aktivni. Saradnja sektora se odvija na više nivoa: koordinacija matematičkih istraživanja sa akademskim institucijama u Srbiji, zajednička istraživanja sa vodećim svetskim institucijama. Istraživači Sektora učestvovali su u projektima Horizont, COST akcija i bilateralnim projektima.
Perspektive Sektora ogledaju se u izvrsnosti u istraživanju, saradnji na globalnom nivou, obrazovanju i mentorstvu. Sektor podržava inicijative Otvorena nauka (Open Science) i Građanska nauka (Citizen Science). Takođe, Sektor je uključen u popularizaciju matematičkih nauka manifestaciji M3 i u rad Istraživačke stanice Petnica.
Najveći na jugoistoku Evrope
Sektor za mehaniku vodi dr Božidar Jovanović. Mehanika je spoj matematike i fizike, a u bliskoj je vezi sa inženjerskim naukama. Dvadeset tri istraživača su uključena u jednu od dve grupe istraživanja: klasična mehanika, matematička fizika, integrabilni sistemi, geometrija i diskretizacija i grupu za primenjenu mehaniku i inžinjerstvo. Istraživači su aktivni na seminarima: Matematički metodi mehanike, Seminaru KTTA (kombinatorika, geometrija, topologija, algebra), Mehanika mašina i mehanizama-modeli i matematičke metode, Seminaru iz biomehanike i dr. Takođe, u Sektoru se organizuju dve međunarodne serije konferencija: GDIS (geometrija,dinamika i integrabilni sistemi u saradnji sa MI “Steklov” iz Moskve, i ICME - Međunarodna konferencija o matematičkm modeliranju u mehanici i inžinjerstvu. Aktivan projekat Fonda za nauku je SAGA-C (Smart Autism Game Arhitecture). Rezultati rada istraživača objavljuju se u veoma uglednim časopisima sa dugom tradicijom.
Sektor za računarstvo vodi Andreja Tepavčević, Sektor je aktivan u fundamentalnim i primenjenim oblastima računarstva. Nove oblasti istraživanja u ovom Sektoru su brojne…
- Bezbednost i privatnost u digitalnom prostoru i blokčejn tehnologija, s posebnom pažnjom na oblasti kriptografije proširene na informacionu bezbednost i sinergiju mašinskog učenja.
- Optimizacione tehnike usmerene su u sledećim pravcima: razvoj metoda za određivanje optimalnog rešenja, razvoj originalnih metoda baziranih na grananju sa ograđivanjem, grananju sa odsecanjem…
- Paralelizacija algoritama započela je nabavkom transpjuterskih ploča, krajem osamdesetih godina prošlog veka, pomoću kojih je realizovan projekat za izračunavanje kinematičkih i dinamičkih modela robota. Sada MI poseduje najveći računar na jugoistoku Evrope koji funkcioniše po principu operacija vođenih podacima (data-flow).
- Mašinsko učenje i teorija odlučivanja usmereni su na primenu algoritama mašinskog učenja u elektroenergetskim i telekomunikacionim sistemima, pri čemu su u fokusu zaštita životne sredine, ublažavanje posledica klimatskih promena, smanjenje potrošnje električne energije. Mašinsko učenje primenjeno je u oblasti klasifikacije slika i tekstova. Inovativna aktivnost je razvijanje digitalne platforme koja omogućava korisnicima da prate i prognoziraju potrošnju energije u realnom vremenu. Sistem za upravljanje vodama je projekat koji koristi veštačke neuronske mreže za predviđanje kvarova u cilju smanjenja gubitka vode.
- Obrada prirodnog jezika (Natural Language Processing - NLP) je novo dinamičko polje MI. Obuhvata digitalizaciju istorijskih tekstova, ekstrakciju priloga iz medicinskih tekstova, analizu sentimenta za psihološka istraživanja. Tim je realizovao projekat:„Digitalizacija tekstualnog kulturnog nasleđa”, čije je rezultate i inovacije prihvatio Razvojni program UN za podršku razvoju lokalnih jezika. Projekat „Priča o demenciji ispričana podacima” se sprovodi u okviru bilateralne saradnje sa Austrijom (2024-2026), a ima za cilj šire istraživanje demencije, posebno Alchajmerove bolesti.
- Izabrane matematičke metode od interesa za računarstvo su univerzalna algebra, teorija mreža i teorije uređenih skupova. Jedna od važnih primena ovih istraživanja je u oblasti digitalne forenzike - analiza dokaza putem inteligentnih sistema i praksi.
- Digitalizacija kulturnog, istorijskog, naučnog i obrazovnog nasleđa ima veliki društveni značaj jer čuva kulturnu baštinu, povećava njenu dostupnost, omogućava nove oblike obrazovanja, podstiče razvoj digitalnih humanističkih istraživanja i osnažuje saradnju između naučnih i kulturnih institucija. Značajan segment aktivnosti obuhvata kreiranje multimedijalnih prezentacija digitilnih sadržaja koje omogućava savremeno tumačenje, promociju i široku primenu javno dostupnog digitalizovanog kulturnog nasleđa za naučnu upotrebu, u obrazovanju itd. Od 2023. uspostavljena je saradnja sa Institutom za matematiku i informatiku iz Sofije na projektu čiji je cilj razvoj inovativnih rešenja za mobilne i web-bazirane servise za interaktivnu prezentaciju digitalizovanog nasleđa.
- Geoinformacini sistemi su nedavno pokrenuto istraživanje za primenu geoinformacionih sistema u energetskom sektoru i održivom razvoju gradova. |
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
