KOSMONAUTIKA
Branka Jakšić
Novo osvajanje svemira
“Artemis II” - Povratak velikim snovima
Misija “Artemis II” je, u okviru NASA programa, otpočela 1. aprila 2026. Posadu su činili astronauti: Rajd Vajsman, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen. Let do Meseca i nazad trajao je 9 dana, 1 sat i 32 minuta. Nevelika kapsula sa astronautima vratila se na Zemlju 10. aprila, spustivši se u Tihi okean. Bio je to prvi let ljudi u duboki svemir još od vremena “Apolo” programa.
Program “Artemis” ambiciozni je povratak čovečanstva na Mesec sa namerom da u budućnosti tamo i ostane. “Artemis” je važan jer nije reč samo o Mesecu. Ova misija je temelj za dugotrajni boravak ljudi u svemiru. U sklopu misije su formiranje svemirske stanice (Lunar Gateway), nova svemirska odela i partnerstva sa privatnim kompanijama kao što je SpaceX. Suštinski, “Artemis” nije samo naučna misija, to je nova epoha
Prošlo je više od pola veka od “Apolo” programa i ljudi su ponovo rešili da napuste sigurnost Zemljine orbite. Ovoga puta ideja nije bilo samo da dokažu da to mogu već da istraže kako da traju u prostoru kosmosa. Iza poduhvata ne stoji samo tehnologija NASA-e već i skoro zaboravljena istorijsko naravoučenije: znanje je zajednički jezik čovečanstva. U tom svetlu “Artemis” nije samo kosmička misija već i ogledalo našeg doba.
Sve je počelo posle istorijske ere “Apolo” programa, kada su u NASA-i rešila da naprave novi veliki korak: pripremu za trajno ostajanje na Mesecu. Zemljin satelit zamišljen je kao temelj daleko veće i teže misije - kosmičkog putovanja na Mars. Pripovest o misiji “Artemis” moguće je ispričati u tri čina.
Prvi čin pod imenom “Povratak” (Artemis I) dogodio se 2022. godine, kada je raketa Space Launch System ponela kapsulu “Orion” na put oko Meseca, bez ljudske posade. Testiralo se da li je tehnologija sposobna da izdrži duboki svemir i - pokazalo se da jeste.
Posada „Artemisa II” |
U drugom činu, ljudi se vraćaju. Reč je o Artemisu II. Planirano je da astronauti ponovo obiđu Mesec. Prvi put od 1972. ljudi su napustili orbitu Zemlje i ponovo krenuli ka našem prirodnom satelitu. Ta misija nosila je simboliku: kosmičko putešestvije jeste simbolično, ali je pravi dokaz da je čovečanstvo spremno za novi početak.
Treći čin, Artemis III je najuzbudljiviji: spuštanje ljudi na površinu Meseca. Planirano je sletanje blizu južnog pola Meseca, gde ima leda koji je mogući osnov za buduće baze i otkrivanje života.
FASCINANTNE FOTOGRAFIJE |
Posada “Artemisa II” je, tokom obletanja Meseca, snimila Zemlju kako tone iza Mesečevog obzorja i prizore površine daleke strane Meseca. Posle više od pola veka, ljudi su se ponovo našli dovoljno daleko od Zemlje da Mesec više ne izgleda kao svetla tačka na nebu već kao pravi svet ispod letelice.
Među objavljenim fotografijama posebno se izdvajaju “Earthset”, kadar u kojem Zemlja nestaje iza ruba Meseca, zatim snimci kratera Vavilov, bazena Orientale i izbrazdanog terena uz ivicu bazena Južni pol-Aitken. Posada je posmatrala i Sunčevu koronu, a u tami svemira videli su se Merkur, Venera, Mars i Saturn. To su prizori koje je posada “Artemisa II” gledala vlastitim očima dok je “Orion” prolazio iza Meseca. |
|
U okruženju planetarnih ratnih strahota, “Artemis II” bila je retka pa i jedina dobra vest za čovečanstvo. U vremenu kada svet potresaju ratovi, krize i podele, misija “Artemis II” čini se kao kontrapunkt: tiha moćna poruka da čovečanstvo nije izgubila snagu i sposobnost da zajedničkim snagama ponovo krene napred, u bolju životnu eru.
Misija Artemis je pozitivna vest u današnjem svetu punom loših informacija jer znači vraćanje civilizacije velikim snovima. Posle vise od pola stoleća od poslednje misije iz “Apolo” programa, ljudi se vraćaju Mesecu. Nije to isključivo tehnološki poduhvat već obnova vere da civilizacija može da stvara a ne samo da razara.
Saradnja umesto sukoba
Iza “Artemis” programa stoji mreža međunarodnih partnera: NASA, ESA, JAXA i CSA. U svetu podeljenom blokovima, ovo je redak primer poverenja i zajedničkog cilja: čovek je ponovo u središtu svemira. Za razliku od brojnih robotskih misija, kapsula “Orion” nosi ljude, njihovu radoznalost, ranjivost i hrabrost. To vraća fokus na humanističku dimenziju nauke: istražujemo jer želimo da razumemo i da pripadamo nečemu većem. Astronauti su ponovo videli Zemlju kao „plavu tačku“ u tami svemira. Taj pogled, poznat još od “Apollo 8 Earthrise” ima gotovo filozofsku težinu - podseća da su granice koje nas dele zapravo krhke i veštačke.
Budućnost koja nije zasnovana na strahu
“Artemis II” nije beg sa Zemlje već ulaganje u znanje, tehnologiju i dugoročnu budućnost. U vremenu kada dominiraju kratkoročne krize, to je retka strategija nade. Dok ratovi pokazuju koliko daleko čovek može da padne, “Artemis II” podseća koliko visoko može da se uzdigne.
Zdrava sumnja je osnov nauke, ali teorije zavere ne traže odgovore već nude unapred smišljene zaključke. Naučne institucije kao što je NASA funkcionišu uz poverljive podatke, otvorene misije i na osnovu međunarodne kontrole.
Velike misije su javne i proverljive
“Artemis” nije tajni projekat. U njemu učestvuju partneri poput ESA i druge agencije, hiljade naučnika i inženjera širom sveta. Teško je „lažirati“ nešto što posmatra i proverava globalna zajednica. U nesigurnim vremenima ljudi traže jednostavna objašnjenja. Misije poput “Artemis I” i “Artemis II” ostavljaju trag: telemetriju, snimke, nezavisna merenja. Misije poput “Artemisa” pokazuju šta čovečanstvo može kada veruje u znanje.
“Artemis II” poleteo je 1. aprila, a 6. aprila dostigao je najveću udaljenost od Zemlje koju je ikad ostvarila ljudska misija, oko 406.771 km.
ZRAČENJE I RIZIK OD KANCERA |
Timovi NASA-e hteli su da što pre utvrde nivo i vrstu kosmičkog zračenja, kojem je izložena posada, pri čemu su očekivali veći uticaj galaktičkog svemirskog zračenja. Naučnici nisu hteli da se uvere samo u dugoročni rizik od nastanka raka, nego i mogući uticaj na centralni nervni sistem, krvotok, upalu mozga i veći rizik od Parkinsonove bolesti.
Za posadu “Artemis II” zračenje tokom desetodnevnog leta verovatno neće pokrenuti velike zdravstvene problem - NASA je samo nameravala da dođe do medicinskih podataka za buduće letove kada će ljudska posada u dubokom svemiru boraviti mnogo duže.
Zračenje nije jedina briga. Timovi NASA-e neprestano posmatraju i psihološke posledice dugotrajnih misija, naročito kada su posade udaljenije od Zemlje i smeštene u skučenom prostoru jer je spoj zračenja, izolacije i boravka u uslovima skučene kapsule mogao da predstavlja jedno od ograničenja budućih misija prema ka Mesecu i Marsu. |
Branka Jakšić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
