Tokom tri decenije Konferencije o klimatskim promenama UN, politika
razvijenih zemalja u oblasti energetike iznedrila je pravi kult “zelene energije” -
energije iz obnovljivih izvora, kao alternativu energiji iz fosilnih goriva, označenih
glavnim uzročnikom povećanja koncentracije ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi, akumuliranja
toplote i efekta “staklene bašte”. Poslednjih godina svedoci smo prave “zelenomanije”,
i u energetici, i u društvu. Sve se boji u zeleno, od planskih dokumenata do hrane,
od vodonika do industrijske proizvodnje.
Problem demencije i Alchajmerove bolesti kao jednog od njenih oblika zahteva multidisciplanarni
pristup koji uključuje istraživanja, prevenciju, negu obolelih i svest o složenosti oboljenja. Rešavanje ove
krize ključno je za poboljšanje života desetina miliona ljudi pogođenih demencijom, ali i za njihove porodice i društva u celini
Da li je čovečanstvo došlo do ivice svojih energetskih mogućnosti?
Mnogo je šta do sada probano, potrebe za energijom su sve veće, a tu su i rizici ugrožavanja prirode…
Gde sada? Da li je izlaz samo u tzv. zelenoj energiji, onoj koja se proizvodi iz obnovljivih izvora?
Tako dobijena energija, za razliku od energije koja se dobija iz fosilnih goriva, nema za posledicu
emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte i ne utiče na zagađenje životne sredine.
Ipak, brojna su pitanja a nedovoljno je odgovora. Zasad se zna da u zelenu energiju spadaju:
hidroenergija, energija vetra, sunčeva energija, geotermalna energija, energija biomase
(šumska, poljoprivredna, biorazgradivi otpad, tečni stajnjak, itd), energija talasa (okeana),
energija plime i oseke, zeleni vodonik...
Na izložbi „Čuvari inovacija 100 godina od prvog srpskog patenta“, koja je do
kraja marta otvorena u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, prikazani su modeli i makete koji su
napravljeni na osnovu prvih registrovanih prijava u tadašnjoj Upravi za zaštitu industrijske svojine.
Stručnjaci Centra za teorijske nauke Univerziteta Prinston, SAD, došli su do zaključka
da bi svemir, posle 13,8 milijardi godina širenja, uskoro mogao da se zaustavlja a potom i da počne
da se skuplja, objavljeno je u “Live Science”. Kako se došlo do ove pretpostavke?
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
