I pored epidemija SARS i MERS u nedavnoj prošlosti, koje su upozorile svet na opasnost od zaraze koronavirusima,
novi virus iz te familije planetu je zatekao nespremnom. Pojavu COVID-19, virusolog dr sc. med. Ana Gligić opisuje kao jednu od
najvećih zoonoza koje su ikad pogodile svet. Dr Gligić, doajen jugoslovenske virusologije, naučnica koja je svojevremeno izolovala
najsmrtonosniji virus, Marburg, i bila na prvoj liniji odbrane od variole vere, govori o osobenostima infekcija koje potiču iz
takozvanih prirodnih žarišta, aktuelnoj pandemiji i merama predostrožnosti za budućnost
Nikola Tesla (1856-1943), genijalni srpsko-američki naučnik, inženjer i pronalazač,
svojim empirijskim israživanjima stvarao je nauku. Rezultati tih naučnih i eksperimentalnih istraživanja
i njegovi patenti, njih oko tri stotine, predstavljaju tehnnologiju, primenjena rešenja koja čine osnovu
druge industrijske revolucije i suštinu novih prodora u mnogim oblastima elektrotehnike i mašinstva koji
su i bukvalno promenili naučno-tehnološku sliku XX veka.
Gotovo da nema čoveka koji, bar jednom u toku dana, ne pogleda u nebo, razmisli i zapita se: kakvo će biti vreme?
Kao da nikada nije usahla ona drevna potreba da se predvide ćudi neba, vetrova i mora, da se zna šta će koga zadesiti
sa visina i šta će biti zaustavljeno ili omogućeno, šta će stati i šta će se zacariti - pa ćemo morati da se krijemo
pod krovovima naših kuća i tamo čekama da se nebo odobrovolji.
Prognozama vremena oduvek se, i to na svakom mestu na planeta, pridavala velika važnost. Od nekadašnjih verovanja došlo se do aktivnih sagledavanja
šta i kada, do nauke koja je postala neizostavni deo današnje civilizacije i našeg svakodnevnog postojanja.
Predviđanje Milutina Milankovića se ostvarilo.
Meteorologija je od višemilenijumske empirijske, kvantitativno-deskpriptivne nauke,
sredinom prošlog veka, na krilima matematike, konačno našla svoje mesto u
velikom sazvežđu egzaktnih nauka. Taj novi karakter nauke o vremenu
i klimi nije je lišio starih oruđa: osmatranja, merenja i opisivanja...
samo što su ona danas neuporedivo savršenija i pouzdanija.
I u vrlo davnim civilizacijama, kao što su kineska, indijska,
egipatska, biskoistočne, do nama bliskih Grčke i Rima činjeni su pokušaji prognoze
vremena “na osnovu regionalnih karakteristika” (Ćurić 2006). “Ako se vidi duga na
zapadu pri izlasku Sunca, ovo znači da će kiša odmah početi da pada” (kineska knjiga
Ših-čing – Knjiga znakova”, 1122-247. pne). Aristotelov učenik Teofrast (372-287. pne),
studentima književnosti znan po svojim Karakterima, u svojim Znacima vremena beleži da
je zlatorumena boja na oblacima pre izlaska Sunca pouzdan znak da će pasti kiša.
GKakvo će biti vreme, pitanje je staro verovatno koliko i čovek.
Oduvek svesni da im je životno važno da li je toplo ili hladno, prete li suše ili poplave,
da li biljke i životinje kojima se hrane mogu da opstanu, hiljadama godina naši preci
predviđali su vremenske prilike sa manje ili više uspeha, nikad ne posustajući.
Ipak se o meteorologiji kao nauci može govoriti tek od 17. i 18.veka - što je
duboko povezano sa razvojem prirodnih nauka i tehnologije.
Meteorologija kao nauka u srpskoj kulturi nastaje u prvoj polovini devetnaestog veka, kako je to lepo
primetila autorka Zapisa o istoriji srpske meteorologije, „uporedo sa naglim razvojem evropske meteorologije, pokrenuta
civilizacijskim poletom u zemlji koja se ponovo rađa“ (Opra 1998:8).
Meteorolozi su pre političara shvatili da vreme i klima ne poznaju granice,
pa sarađuju još od meteorološkog kongresa održanog u Beču 1873. godine, kada je nastalo
neformalno međunarodno udruženje meteorologa - Međunarodna meteorološka organizacija
(International Meteorological Organization - IMO). Međudržavna saradnja u oblasti meteorologije
ozvaničena je tek 1951. godine, formiranjem Svetske meteorološke organizacije, u čemu je
učestvovala i tadašnja Jugoslavija. Srbija i njen Republički hidrometeorološki zavod,
i danas daju svoj aktivni doprinos radu ove organizacije, koja deluje u okviru Ujedinjenih nacija.
Prognoza vremena, paradoksalno, i danas, stotinu i više godina od čuvenog rada V. Bjerknesa (1904), u kome je
postavio osnove numeričkog predviđanja atmosferskih pojava matematičkim putem, na osnovu poznavanja “početnih vrednosti”
(početnog stanja atmosfere i “zakona po kojima se sledeće stanje atmosfere razvija iz prethodnog”) i pored nesumnjivog
uspeha raznih operativnih modela, izgleda kao “problem nesavladive teškoće”.
Lansiranjem prvog veštačkog satelita “sputnjik 1” u Zemljinu orbitu, 4. oktobra 1957. godine,
počela je nova epoha u istraživanjima Zemlje. Veštački sateliti su omogućili sistematsko praćenje, snimanje i
analizu praćenje procesa i pojava na Zemlji u vremenu i prostoru, u različite svrhe. Među njima su se vrlo brzo
pojavili meteorološki sateliti, vrsta satelita opremljenih uređajima za praćenje stanja atmosfere i trenutnih
vremenskih prilika na Zemlji radi prognoze vremena, а snimljeni podaci se kasnije mogu koristiti i za potrebe klimatologije.
Svetska meteorološka organizacija ima oko 15.000 mernih stanica širom
sveta, ali tek slanjem satelita “tera” i “akva” u orbitu, naučnici su dobili mogućnost
da precizno izmere meteorološke parametre. Do tada, zbog nepristupačnosti određenih
terena na Zemlji, merenja temperature su se vršila ručno, i to su obavljale samo
ekspedicije, tako da rezultati nisu mogli da se prate u dužem vremenskom periodu,
kao ni mnogi drugi podaci.
Vodeća ustanova za proučavanje vremenskih prilika u najmnogoljudnijoj
državi sveta je Kineska meteorološka administracija, sa sedištem u Pekingu.
Postoji oko 70 godina i koreni su joj u vojsci. Vremenom je ovo telo preraslo u
vladinu instituciju. Sastavni deo Kineske meteorološke administracije (KMA) je
Nacionalni meteorološki centar koji se bavi prognozom vremena i proučavanjem klime.
Od davnina su razne meteorološke pojave bile nepoznanica ljudskom rodu, ali i izgovor za mitološka i verska razjašnjenja.
Tako je vizantijski istoričar Prokopije, 536. godine n.e. u tekstu o ratu sa Vandalima, zabeležio da je bitku obeležilo pomračenje
Sunca uzrokovano prašnjavom maglom u atmosferi. Dve godine kasnije, ovome se posvetio i rimski Senator Flavije Kasiodorus, zaključujući
da su usevi propali zbog slabe svetlosti, a u Galskim zapisima se pominje mali rod žita zbog slabog Sunca.
Zahvaljujući svojoj dokazanoj delotvornosti, inovativna BS (Barać/Saftić) metoda mogla bi da bude budućnost u lečenju osteoartritisa kuka i kolena.
U jednom od vodećih svetskih udžbenika regenerativne medicine, nedavno je predstavljena kao “budućnost koja je već tu”. O metodi koja značajno poboljšava kvalitet
života i, štaviše, u nekim slučajevima pomaže da se operacija zamene zgloba ne samo odloži već i potpuno izbegne, govori jedan od njenih tvoraca, dr sc. med. Branko Barać
U Silicijumskoj dolini obrazovao se nov pristup medicini o kojem smo ranije mogli samo da sanjamo.
Pomoću algoritama, veštačke inteligencije i brojnih podataka, kompanije poput „Gugla“, „Majkrosofta“, „Epla“... uveliko govore o mogućnostima
lečenja raka, programiranju ćelija, odgajanju veštačkih organa, manipulaciji gena, produženju života. Čovečanstvo je na putu ka jednom
tehnologizovanom, podacima pokretanom, digitalnom svetu zdravstva. Šta nam donosi digitalna medicina budućnosti?
Prodor u kosmički prostor započet je pre više od šest decenija kao
rivalsko nadmetanje dveju tadašnjih supersila SSSR i SAD. Kosmičku trku je započeo
Sovjetski savez a SAD su, radi očuvanja prestiža supersile, morale da odgovore svojim
kosmičkim letelicama. Posle raspada SSSR-a, usledila je saradnja Rusije i SAD i izgradnja
međunarodne orbitalne stanice ISS.
Kompanija “Nokia Amerika” i američka svemirska agencija NASA potpisale su ugovor koji treba da obezbedi uspostavljanje
funkcionalne 4G mreže na površini Meseca. Ugovor je samo jedan od mnogih koji su potpisani i za čiju je realizaciju obezbeđeno čak 370
miliona dolara, a ta su sredstva namenjena razvoju tehnologije koja treba da obezbedi uspeh i napredak u daljem istraživanju svemira.
Kada je, četrdesetih godina, stvoren prvi računar, procene su bile da će takvih moćnih i
glomaznih mašina svetu biti potrebno najviše pet. Osamdeset godina kasnije, jedna prosečna porodica ima
najmanje pet personalnih računara, računajući tu i mobilne telefone, a ne računajući uređaje koji koriste
računarske procesore da bi nam oprale veš, podesile sliku na TV aparatu ili izračunale potrošnju benzina u automobilu.
Računari su postali daleko moćniji i daleko manji. A da bi postali još moćniji, moraju se još smanjiti.
Prosečan korisnik računara svakako zna skoro sve ili barem delimično
o operativnom sistemu Windows (Prozorima); ali, da li se šire zna za potpuno besplatnu
i u mnogo čemu sasvim zadovoljavajuću alternativu u vidu Linuxa?
Na poslednjem događaju ovogodišnje manifestacije u maju,
najavljen je i njen nastavak uživo, u septembru. Tako je, 21. septembra,
Kalemegdanska tvrđava otvorila vrata zaljubljenicima u matematiku.
Na otvaranju matematičko-plesnog performansa pod nazivom „Tačka je ono što
nema delovaˮ, publici su se obratili organizatori, direktori CPN i Matematičkog
instituta. U izuzetnom ambijentu na letnjoj sceni “plesala” se matematika.
Pokretima su istraživani geometrijski pojmovi, brojevi, funkcije, saobraćanje.
U mnogim zemljama sveta, 21. septembar obeležava se kao "Zero emissions day" (Dan nultih emisija štetnih gasova).
Cilj kampanje koja je pokrenuta pre dve decenije je da se tog dana ljudi i institucije motivišu da, prema svojim mogućnostima,
doprinesu umanjenju emisije štetnih gasova u atmosferu i naprave mali predah u upotrebi fosilnih goriva. Tog dana ove godine,
proizvođač putničkih aviona “Erbas” predstavio je svoj projekat ZEROe: razvoj hibridnih letelica koje će za pogon koristiti vodonik.
Kada govorimo o gljivama, treba imati na umu da se one po načinu ishrane
dele na simbiontske (mikorizne), saprobne i parazitske vrste. Prve po načinu ishrane
stupaju u vrlo složenu zajednicu sa biljkama (korisnom zajedincom za oba partnera),
druge koriste gotovu hranu iz supstrata (one su predmet našeg predstavljanja),
dok su treće patogene i izazivaju mnogobrojne bolesti živih organizama.
Veliki požari u mnogim delovima sveta tokom 2019-2020. godine privukli su pažnju javnosti,
medija i, naravno, naučnika. Da li je reč o prirodnom fenomenu, posledicama klimatskih promena ili nečem drugom?
Ocene stručnjaka nisu podudarne u svakom pogledu.
Tuvalu je država u Tihom okeanu koja se sastoji od tri ostrva i
šest atola. Prostire se na samo 26 km2, i ima oko jedanaest hiljada stanovnika.
Evropljanin koji je video jedan od atola bio je španski moreplovac Alvaro de Mendana,
u 16. veku. U drevna vremena, samo je jedno od devet ostrvskih celina bilo naseljeno
pa je arhipelag dobio ime po nenaseljenim delovima kopna.
Kriptografija je vekovima označavala pretvaranje “otvorenog” teksta,
kako se naziva u stručnoj terminologiji, odnosno obične informacije - u šifrovani tekst.
Termin kriptograf prvi je upotrebio veliki američki pisac i pesnik Edgar Alan Po u jednoj
svojoj pripovetki.
Smaragdno ostrvo Lezbos, treće po veličini u Grčkoj,
osim zbog rajskih plaža, interesovanje privlači i zbog svog imena.
Ostrvo nosi ime svog zastitnika, mitskog boga Lezbosa ili Lesvosa.
U kakvoj su vezi lezbejke I Lezbos? U tesnoj.
Treći AIBG Belgrade se usled trenutne epidemiološke situacije
održava online 11. i 12. decembra. Udruženje studenata tehnike Evrope - Beograd,
poznato kao BEST Beograd, po treći put organizuje Artificial Intelligence BattleGround -
AIBG Belgrade, programersko takmičenje na polju veštačke inteligencije.
U Irskoj, u nacionalnom parku kod grada Kilarni,
u poslednjem ostatku umerenih prašuma Evrope, nedavno je otkrivena
najređa paprat na “starom kontinetu”. Postojanje varijeteta ove vrste
zasad je utvrđeno samo na karipskim ostrvima, oko 6.500 km, preko Atlantika.
Pitanje koje se odmah postavili glasilo je: kako je moguće da je paprat
toliko dugo ostala neotkrivena?
Posle gotovo dva milenijuma od erupcije Vezuva (79. godine n.e),
arheolozi su pronašli očuvane neurone jedne od žrtava erupcije. Erupcija kao da
je >zamrzla< moždane ćelije žrtve, prve su izjave italijanskih stručnjaka.
U Atlantskom okeanu pluta oko 12-21 milion tona plastičnih predmeta,
piše u novom izveštaju stručnjaka za ekologiju sa Univerziteta u Mančesteru
(Velika Britanija). Oni naglašavaju da ovaj nalaz potvrđuje ranije pretpostavke
da je ogromno prisustvo mikroplastike u okeanima mnogo veće nego što se to ranije
pretpostavljalo.
U poslednjih 33.000 godina svemir neprestano zasipa Zemlju
retkim izotopom gvožđa koji nastaje u supernovama. Prisustvo izotopa gvožđa-60
upućuje na zaključak da se Zemlja već neko vreme kreće kroz međuzvezdani oblak
prašine, verovatno nastao posle eksplozije supernove koja se dogodila pre više
miliona godina.
Svemirska agencija NASA je nedavno objavila konkurs kojim poziva
zainteresovane širom sveta da pomognu u dizajniranju novog, naprednijeg toaleta
za svemir, koji bi trebalo da bude korišćen tokom naredne misije odlaska na
Mesec 2024. godine. Konkurs predviđa tri nagrade ukupne vrednosti 35.000 dolara.
Testiranje uzoraka pronađenih u pećini u Bačo Kiro, na severu Bugarske,
ukazuje da je Homo sapiens tamo živeo pre 46.000 godina. U to vreme, Evropu su
naseljavale retke grupe neandertalaca - vrste ljudi koji su nestali pošto se pojavio
savremeni čovek. Među stručnjacima se dugo vodi rasprava o tome da li su i koliko
savremeni ljudi živeli uporedo sa neandertalcima u Evropi i delovima Evroazije.
Japansko građevinsko preduzeće “Obayashi Corporation” koristi robotsku tehniku za
izgradnju betonske brane u prefekturi Mie. Japan se već duže vreme suočava sa starenjem
populacije i nedostatkom radne snage. Korišćenje robotske tehnike u ove svrhe trebalo
bi da pomogne rešavanju tog problema.
Istraživači sa Univerziteta u Tibingenu (Nemačka) nedavno su merili
moždanu aktivnost vrana dok su obavljale vizuelne zadatke, a sve u cilju da se dokaže
sposobnost ovih ptica da svesno prihvataju čulne utiske. Otkriće je iznenađujuće jer
je to ranije bilo dokazano samo na ljudima i drugim primatima koji imaju potpuno
drugačiju moždanu strukturu od ptica.
Naučnici Rodžer Penrouz, Rajnhard Gencel i Andrea Gez dobitnici su Nobelove nagradu
za fiziku za rad na razumevanju crnih rupa. Dejvid Havilend, predsednik komiteta za fiziku, istakao
je da ovogodišnje priznanje „veliča jedan od najegzotičnijih predela univerzuma".
Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ratko Kušić, Dragan Lazarević,
Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Branislava Rogić, Miloš Rastović, Marija Sretenović, Dušan Stanić,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet i Instagram: Marija Miljković
